Поново се чују захтеви за увођење санкција Србији

Фудбалска утакмица између младих репрезентација Србије и Енглеске у оквиру квалификација за Европско првенство, која се недавно играла у Крушевцу, након победе гостујуће екипе завршила се инцидентом када су се сукобили играчи две селекције. Читав случај је трајао неколико минута и окончан је са једним црвеним картоном. Овакве жалосне, али ипак мање-више уобичајене сцене, могу се видети на многим спортским теренима широм европског континента, и обично код никога не изазивају превелике емоције, нити посебну пажњу медија, с обзиром на учесталост њиховог дешавања. Међутим, овог пута се подигла прилично велика прашина, и то не само у спортскм круговима, већ и код највиших политичких званичника. Бројни позиви на увођење спортских санкција Србији, донекле су подсетили на ранија времена када су санкције већ биле примењиване према Србији од стране међународне заједнице.

Након саопштења енглеске фубалске асоцијације, да УЕФА треба да забрани Србији учешће на следећем Европском првенству за играче млађе од 21 године и да наметне строге санкције и за сениорску репрезентацију, као што је играње утакмица у наредне четири године без присуства публике, тим поводом су се огласили и највиши политичари, па је тако тамошњи министар спорта затражио од Европске фудбалске уније да оштро казни србски фудбалски савез због расистичких испада навијача. А затим је и сам британски премијер изјавио да је згрожен сценама из Србије и затражио да УЕФА уведе „оштре санкције уколико се успостави да је тачно да је реч о расизму“. Његов портпарол је додао да неће бити довољне симболичне казне какве су изрицане у прошлости, и да такође очекује оштре санкције. И члан британског парламента је Србију назвао, како се изразио, серијским преступником на том пољу.

Потпредседник светског фудбалског савеза ФИФЕ је са своје стране рекао да се нада да ће Србија бити драстично кажњена због понашања својих навијача, те се заложио и за то да се она избаци из неког будућег европског такмичења. У истом тону, поједини британски медији су апеловали да се србска репрезентација и клубови избаце из свих међународних такмичења. И други политичари су дали своје мишљење у вези те утакмице, па је тако шеф делегације Европске уније у Србији оценио да такви инциденти лоше утичу на имиџ Србије, али је поред тога признао да се такве ствари не дешавају само у Србији, него и у многим другим земљама.

Жестина којом се коментарише тај догађај, неодољиво подсећа на последњу деценију 20. века, када су на снази биле, поред политичких и економских, и спортске санкције против тадашње Југославије, односно Србије. Подсетимо, србски спортисти су били искључени из међународних такмичења током ембарга у временском периоду од 1992. до 1995. године. Тада се десило да фудбалска репрезентација Југославије, иако се квалификовала, није могла да учествује на Европском Првенству у Шведској 1992. године. Због наставка санкција спортисти Србије и Црне Горе нису могли нити да се такмиче на Зимским олимпијским играма које су биле одржане 1994. године у Лилехамеру, а исто тако ни на бројним другим такмичењима.

Што се тиче овог недавног инцидента у Крушевцу, Фудбалски савез Србије је негирао да је на тој утакмици било вређања гостујућих играча на расној основи. Oн је најконкретније одбио и демантовао да је на стадиону у Крушевцу, пре и за време утакмице, било ма каквих појава расизма. Фудбалски савез Србије је још навео да везивање виђеног инцидента – туче између чланова две екипе, са расизмом, нема апсолутно никаквог основа и да их сматра потпуно злонамерним.

Контролна и Дисциплинска комисија УЕФА ће расправљати о том случају на редовном састанку који је заказан за 22. новембар. Тада ће бити јасније да ли ће се обистинити могућност да србски фудбал буде искључен из свих такмичења УЕФА, као што је то већ раније било најављено из седишта Европске фудбалске уније у Ниону. Такође, тада ће бити нешто јасније да ли је овај догађај заиста изашао из чисто спортских оквира, и прешао у сферу која има мало мање везе са самим спортом, а мало више са суптилним политичким притисцима.

Ратко Паић,