Москва тражи од Анкаре повратак конфискованог терета

Русија захтева да јој се врати терет који су у Турској одузели са сиријског авиона. Он је летео 10. октобра увече из Москве у Дамаск. На небу изнад Анкаре два ловца су приморала авион да изврши слетање ради провере.

Русија захтева да се врати 12 сандука са опремом за радиолокационе станице. Али дипломатски извори не искључују да ће терет остати у Турској. И објашњавају: приликом конфискације терета сиријски пилот је тражио потврду, али је није добио.

Повратак терета произвођачу главни је задатак преговора. Ово су саопштили извори блиски руском систему војно-техничке сарадње. Они додају – оно што се десило не може се назвати другачије до нападом.

Прво је Анкара изјавила да је сиријски авион превозио муницију. Касније је руско МСП саопштило да Турска не доводи у сумњу легитимност терета. А министар иностраних послова Сергеј Лавров ових дана је изјавио да Русија чека од Турске јавно признање да оружја и муниције у авиону није било.

Реакција турске стране на захтев Русије у многоме је повезана са односом Анкаре према догађајима у Сирији, сматра аналитичар Санкт-Петербуршког центра за проучавање савременог Блиског Истока Александра Сотниченко. По његовим речима, још пре месец дана Анкара је покушала активно да учествује у грађанском ратуу Сирији на страни опозиције. Али ситуација се мења, сматра експерт.

- Влада Турске је спремна да попусти. У штампи се заоштрио дијалог о односу према сиријском конфликту. Први пут за годину, годину и по влада мисли о путевима напуштања строгог става. Управо ова ситуација допушта да се сматра да ће Анкара испољити разумност и договорити се са Москвом о координацији дејстава за Сирију. Разуме се, и ситуација око терета ће бити решена. За Турску је то од првостепене важности, јер Русија је њен други економски партнер, она веома зависи од руске нафте и гаса.

Паралелно са преговорима о повратку терета ФСБ Русије проверава чињенице процуривања информације о слању терета у Сирију. Како је саопштио извор у државним структурама, са великим степеном сигурности може се рећи да руски ресори нису умешани у разглашавање информација. Највероватније процуривање се десило кривицом сиријске стране. Политиколог Станислав Тарасов износи другу верзију.

Постоје основе да се претпоставља да се турска влада није једноставно тако решила на заоштравање односа са Москвом. Очигледно, она се нашла у пат ситуацији под притиском Американаца. Специјална информација предата из Москве о тобоже војном терету у авиону била је провокација. Она је натерала Анкару да делује. Истовремено или јој нису дали, или она није да покрене механизам руско-турских консултација. Она је морала то да учини. Проблем око авиона је сметња у билатералним односима. Она ће после извесног времена бити решена.

Судећи по тону турских листова, тврди Станислав Тарасов, тема тешко да ће бити затворена до посете председника Русије Владимира Путина Анкари. Како је изјавио недавно његов секретара за штампу Дмитриј Песков, одложена посета Владимира Путина Турској може да се догоди већ 3. децембра.