„Латиничари“ се још не дају?

Унутар „Матице српске“ постоји струја која жели да у потпуности избаци латиницу из новог издања "Правописа србског језика", сазнаје Радио 021.



Како за 021 каже један од лингвиста укључених у израду овог капиталног дела, који је желео да остане анониман, притисак "талибана" који лобирају да се из израде Правописа искључе најистакнутији лингвисти кулминирао је недавним достављањем петиције за избацивање одредбе која дефинише латиницу као друго, алтернативно писмо србског језика. "Имам великих проблема у послу због ових 'талибана', који имају утицаја, а вођени су искључиво својим личним политичким убеђењем, без икаквог знања о лингвистици", каже он за Новосадски информативни портал.

Преко 5.000 потписа за избацивање латинице прикупило је београдско удружење  "Ћирилица", чији чланови седе у Скупштини Матице.

Потпредседник овог удружења Миодраг Којић каже за Радио 021 да је било логично да латиница буде стандардно писмо србскохрватског језика, али да нови правопис "на мала врата", по први пут, уводи латиницу као стандардно писмо србског језика. Којић, међутим, признаје да је њихов мотив за покретање питања о писму пре свега политички, па тек онда лингвистички.

"То је, пре свега, национално питање од прворазредног значаја. Зато се ми тиме и бавимо, не бавимо се правописом и стучним стварима, већ желимо да пишемо како су наши очеви писали и да генерације после нас то разумеју", каже он.

"Познавање два писма није богатство"

Он наводи да циљ удружења "Ћирилица" није маргинализовање аутора који су на латиници писали нека од најзначајнијих дела српске књижевности, већ "полагање тапије" на њих, како их не би својатали комшијски народи чије је званично писмо латиничко. Према Којићевим речима, србски језик није богатији од осталих због постојања два писма, већ напротив - закомпликован.

"Кад је то толико богатство, како то да ниједна земља у Европи нема два писма? Тако смо само ми Срби богати па имамо два писма, две покрајине, два покрета отпора ... Желимо да престанемо да се делимо", каже Којић.

Према његовим речима, подршку за своје идеје имају код већине чланова Матице србске, и до сада су са овом институцијом имали "најбољу могућу сарадњу".



Станић: "Немају подршку у Матици"

Председник најстарије културне институције србског народа Драган Станић каже за 021 да је Матица увек спремна да о свим питањима којима се бави, саслуша и мишљење стручних појединаца и компетентних асоцијација. Станић је потврдио да Матица сарађује и са удружењем "Ћирилица", али негира да је њихов став преовлађујући међу чланством ове установе.

"Прича о томе да удружење 'Ћирилица' има већинску подршку у Матици је чиста лаж, што је показала и последња Скупштина. На њој је било неколико гласова људи који су дошли из тог друштва, али је огромна већина одбила да се изјасни поводом тог њиховог предлога ", каже Станић за Новосадски информативни портал.

Председник Матице српске каже како је програм рада ове институције увек био базиран на реализацији поузданих сазнања о којима постоји пуна сагласност у научној заједници, и додао да ће "удружења која грубо крше истину и научна сазнања" остати без Матичине подршке. Станић је навео да питање потискивања ћирилице треба да се покрене, јер је, према његовом мишљењу, латиница превагнула у јавном животу, али наглашава да се то чини спровођењем закона, и никако другачије.

"Могу да се сложим да је латиница узела превеликог маха у нашем јавном животу, и то, просто, није здраво за језичку културу коју треба да негујемо. Међутим, сучељавање са тим проблемом подразумева низ врло практичних акција које ће се спроводити тако што ће се примењивати одредбе актуелног Закона о употреба језика и писма ", каже председик Матице.



Латиница коју данас користимо у србском језику настала је реформама Вука Караџића, и уз измене Ђуре Даничића и Људевита Гаја се до данас задржала у практично изворном облику. У Краљевини СХС, Југославији и Републици Србији латиница је имала статус званичног писма, све до Устава Републике Србије из 2006. године, којим је прописано да је у службеној употреби србски језик и ћирилично писмо, док се службена употреба других језика и писама уређује законом.

Након тога, дошло је до низа случајева примене овог члана Устава који су изазвали контроверзе у јавности. Пресуда вођи нео-нацистичке организације "Национални строј" Горану Давидовићу је својевремено поништена зато што првостепени суд није поштовао његов захтев да судски списи буду на ћирилици.Такође, у Новом Саду су поништени и месни избори зато што су бирачки спискови писани латиницом. Ово је учињено на захтев једног од гласача који није желео "да му име буде писано латиницом, јер је латиница хрватско писмо". (Миодраг Совиљ - miodrag@021.rs )