Хоће ли Русија успети да нахрани Кину?

Русија се нада да ће проширити географију извоза жита захваљујући Кини. Према саопштењима руске штампе са испорукама у ту земљу могло би се почети већ следеће године. Експерти сматрају да би руски извозници могли наићи на препреку као што је непостојање инфраструктуре. Осим тога Кина убрзаним темпом повећава сопствену производњу жита.

Много је земаља које немају излаз на кинеско тржиште житарица, које је затворено крајем 90-их. Кинези нису били задовољни квалитетом производа који су им испоручивани. У партијама житарица пронађене су болести које су онемогућиле њихово коришћење у привреди. Ових дана медији су јавили, позивајући се на представника Русије у Кини Сергеја Циплакова, да су преговори о укидању забране у завршној фази.

Кинеско тржиште је залогај који би свако пожелео. Убрзани економски развој довео је до повећања потрошње хране у тој земљи. Жито је, као што је познато, основ ланца исхране. Кина тренутно купује жито и кукуруз у Канади и САД. Али је земља заинтересована за диверсифекацију испорука, што је искористио Казахстан, који је почео са пробним испорукама у Кину.

Русија углавном извози жито у Северну Африку и на Блиски исток. Али је руководство Русије више пута напоменуло да Пацифички обруч посматра као ново перспективно тржиште за извоз жита. Аналитичар компаније Русагротранс Игор Павенски сматра да логистички проблеми чине да кинески пројекат постане далеко мање привлачан из комерцијалног аспекта:

- Регион је као такав врло интересантан: брзо се развија. Али је далеко и тешко је радити са њим. Производња је далеко од лука, засада нема лука и добрих терминала. Наш производ би тешко могао бити конкурентан због свог квалитета. У Сибиру је мала производња сточних житарица које су потребне. Ако би извоз кренуо, радило би се о малим количинама и не би ускоро постао већи.

Експерт наглашава да се о изласку на тржиште Пацифичког обруча говори већ дуго, али засада нема већег напретка у том смеру. За озбиљан наступ на тржишту Далеког истока потребна су велика улагања. У исто време, председник Руског удружења за житарице Аркадиј Злочевски је убеђен да земља има довољну инфраструктуру за ефикасне испоруке у Кину. Ипак, у овој пољопривредној сезони то није актуелно. Због слабог приноса жита цене на руском тржишту су више од оних на светском:

- Производимо довољне количине жита у Сибиру, пре свега у Алтајској покрајини, одакле би се могло допремати. Постоје прелази на граници са Монголијом, преко њене територије могле би се организовати испоруке у Кину. Али, ове сезоне жито је слабо успело у Сибиру, у Алтајској покрајини, зато један такав задатак не би био адекватан.

Извоз је могуће организовати, под условом доброг приноса. Главна тешкоћа јесте та да су кинеске власти свесне димензија могућег проблема недостатка хране и улажу велике напоре у његово решавање. Према речима Аркадија Злочевског Кина је већ сада не само највећи потрошач него и највећи произвођач житарица.

„Ако им пође за руком да остваре своје планове производње жита, могли би се наћи у ситуацији вишка производње и постати извозник. Кинези су себи поставили задатак да до 2015. године уведу производњу генетски модификованог жита, које ће омогућити ублажавање климатских ризика, који у великој мери смањују принос жита у Кини. Ако успеју у томе, могуће је да ће се то тржиште за нас затворити.“

Наравно да се Пацифички обруч не ограничава на Кину. Највећи увозници житарица су Јапан и Кореја. На трећем и четвртом месту су Тајван и Вијетнам. Али председник Руског удружења за житарице сматра да ће Африка и Блиски исток и наредних година остати главни клијенти руских произвођача.