Нуклеарно задржавање: свету је потребан нови ослонац

Нуклеарно задржавање остаје камен-темељац стратешке стабилности, али њена конструкција, која је настала у годинама хладног рата почиње да се осипа под утицајем нових опасности. Потрази за новим правцима у свету промена посвећена је међународна конференција у Москви „Нуклеарно наоружање и међународна безбедност у XII веку“.

„У политици се не оцењују намере, већ могућности,“ – овим цитатом Бизмарка своје излагање на конференцији започео је вице-премијер Дмитриј Рогозин. Наведени цитат се пре свега односи на напоре САД у вези с развојем система ПРО и других корака који могу да подрију успостављени паритет у области стратешког наоружања. Уједно, сама птореба да се по сваку цену задржи стратешка стабилност која се заснива на руско-америчкој нуклеарној равнотежи данас се све више доводи у сумњу.

С престанком хладног рата опасност од избијања великог рата између Русије и НАТО је практично сведена на нулу. Сви учесници конференције сложили су се да Русија и САД данас не посматрају једни друге као противнике. Уједно, конзервативност војних кругова и политичка традиција не дозвољавају брзо и лако одрицање од концепција које су дуго времена владале умовима.

Нуклеарна опасност се данас трансформише: све актуелнији постаје ризик од примене нуклеарног оружја у локалном конфликту, пошто број „граничних нуклеарних земаља“ још увек расте, а само нуклеарно оружје се сматра једином гаранцијом у очувању независности, посебно у случају конфликта с велесилом.

Осим тога, не сме се губити из вида ни ризик од нуклеарног тероризма – стварање прилично компактног уређаја на бази приватних капацитета данас више није фантастика, уједно у свету постоји прилично велики број извора урана који се може користити за оружје, стога се овај ризик мора сматрати озбиљним.

Гаранција очувања мира на планети и одрицање од нуклеарног задржавања као основе равнотеже снага могући су само заједничким напорима – и овде Русија и САД треба да дају пример свима осталима. Ово је, између осталог, подвукао Ричард Берт, руководилац пројекта Global Zero (Свет без нуклеарног оружја), један од шефова америчке делегације на преговорима за ограничавање стратешког офанзивног наоружања (СОН-1).

По Бертовом мишљењу, даље активности Русије и САД у погледу смањења нуклераног оружја могле би за овај процес да ангажују и друге земље, укључујући и Кину.

Уједно, питање даље руско-америчке сарадње у области смањења СОН успорава већ наведени проблем ПРО. С једне стране, и то је истина, стварање система ПРО, који може да одбије руски нуклеарни удар данас није могуће; а с друге, јачање могућности ПРО и ударног потенцијала САД, између осталог и захваљујући ненуклеарним најпрецизнијим средствима, у будућности може довести до ситуације да неко превише авантуристички настројено и недовољно одговорно руководство, прецени своје могућности у још једном у низу спорова с Русијом. Слични случајеви су се у историји дешавали више пута и наивно је мислити да је савремени свет коренито променио људску природу. Променило се само једно – цена могуће грешке.

Илија Крамник,