Девалвације марке неће бити

Девизне резерве Босне и Херцеговине достигле су цифру од готово 6,5 милијарди марака. У Централној банци БиХ имају и 400 милиона такозване слободне девизне резерве с којом би у сваком тренутку могло да се интервенише како би се сачувала стабилност конвертибилне марке.

Ово је рекао у интервјуу за "Глас Српске" гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић тврдећи да девалвације конвертибилне марке неће бити. Он истиче да сваки фенинг у оптицају има адекватно девизно покриће. То, наравно, према његовим ријечима, не значи да ће стабилна марка обезбиједити и финансијску стабилност на овим просторима. Свједоци смо, каже, свакодневног раста цијена, убрзаног раста инфлације, смањења производње и сталног увећања спољнотрговинског дефицита и дакако, велике кредитне задужености и државе и грађана.

 Који су Ваши аргументи за тврдњу да девалвације конвертибилне марке неће бити?

 КОЗAРИЋ: Познато је да Централна банка БиХ ради у валутном одбору (цурренцy боарду), у коме је курс конвертибилне марке фиксно везан за евро по курсу 1 КМ: 0,51129 евра, односно 1 евро: 1,95583 марака и утврђен је Законом о Централној банци БиХ. Значи, курс наше марке је законска категорија и да бисте промијенили курс, морали бисте у Парламенту БиХ да промијените тај закон. Наше девизне резерве износе близу 6,5 милијарди марака. Од тога имамо близу 400 милиона марака слободних резерви, што значи да имамо преко 100 процената покрића за сваку новчаницу у оптицају. То значи да не постоји никаква могућност ни потреба за девалвацију конвертибилне марке.

 Нема сумње, валутни одбор је одржао финансијску стабилност у БиХ. Да ли је то вјештачки начин одржавања стабилног курса домаће валуте и да ли је тај курс реалан, односно колико дуго се он може контролисати ако се има у виду привредна нестабилност у земљи и свијету?

 КОЗAРИЋ: Као што сам већ рекао, свака марка у оптицају има своје пуно покриће, што је и видљиво из података о девизним резервама, Домаћу валуту пуштамо у оптицај искључиво уз пуно покриће у слободним конвертибилним девизним средствима по фиксном курсу. То значи да је конвертибилност наше валуте загарантована, а курс марке је реалан у односу на "сидро" валуту. Курс наше марке дакле није вјештачки, како то неки мисле, већ стварни који је резултат успјешног спровођења монетарне политике. Aранжманом цурренцy боарда загарантована је монетарна стабилност, која јесте важан дио финансијске стабилности, али стабилан курс не значи аутоматски да имамо финансијску стабилност. Наиме, финансијска стабилност зависи од великог броја елемената, као што су фискална дисциплина, салдо трговинске размјене са другим државама, инфлације... Сигурно је да је стабилна марка значајан предуслов за стварање финансијске стабилности у БиХ.

 Aко је домаћа валута стабилна, зашто онда банке у БиХ готово све своје кредитне аранжмане везују за евро или швајцарски франак?

 КОЗAРИЋ: Креирање производа у банкарству спада под искључиву ингеренцију комерцијалних банака у БиХ, па тако и креирање кредитних линија, које оне одређују у борби за клијенте. Но, искористио бих ову прилику да упозорим грађане да воде рачуна приликом узимања кредита и обрате пажњу на све клаузуле наведене у уговорима о кредитима, поготово оним са валутном клаузулом. Наиме, мала промјена курса, на примјер швајцарског франка, може значајно да промијени услове плаћања код кредита са валутном клаузулом у тој валути. Тако нешто, што је на почетку изгледало јако повољно, на крају може испасти јако скупо.

 С обзиром на то да се спољнотрговински дефицит БиХ сваке године значајно повећава, колика је стварна инфлација и како би се она, по Вашем мишљењу, могла зауставити?

 КОЗAРИЋ: Инфлација у марту ове године мјерена у односу на март 2007. износила је 7,1 одсто, док је инфлација за 2007. годину мјерена у децембру на годишњем нивоу, износила 4,9 одсто. Највећа повећања цијена забиљежена су код хране и безалкохолних пића 12,9 одсто, превоза 11,2 одсто, ресторана и хотела 6,3, становања, воде, електричне енергије, гаса и других енергената 5,4, комуникација 4,4 образовања 3,7, те рекреације и културе 2,4 одсто. Током посљедњих неколико мјесеци забиљежен је глобални инфлаторни раст, који је нарочито изражен у региону југоисточне Европе. У Словенији је инфлација већа од шест одсто, у Хрватској око шест, Србији 13,60 одсто, док је у Европској унији инфлација 3,6 одсто. Aко упоредимо ове податке, у погледу инфлаторног притиска, БиХ, као отворена економија, дијели судбину осталих земаља региона и изложена је свим глобалним кретањима цијена на која је јако тешко утицати. Ипак, постоји простор да се одређеним фискалним мјерама ублаже ефекти тог раста. Централна банка Босне и Херцеговине ће и даље наставити да спроводи чврсти монетарни и девизни режим, који се неће користити за стерилизацију инфлаторних притисака. Државне власти могу предузети одређене мјере у фискалном и реалном сектору.

 Због чега су банкама у БиХ недавно поново повећане обавезне резерве?

 КОЗAРИЋ: Управни одбор Централне банке је крајем 2007. године донио одлуку о повећању стопе обавезне резерве за комерцијалне банке са 15 на 18 одсто како би се успорио кредитни раст. Свјесни смо да само ова одлука не може зауставити кредитни раст, с обзиром на вишак ликвидних средстава који држе код Централне банке, али мислим да шаљемо јасну поруку да само желимо успоравање кредитног раста.

 Има ли Централна банка политику каматних стопа као механизам заштите домаћег становништва, с обзиром на то да су нам све стране банке и да неки директори тих банака јавно говоре да се камате неће смањивати све док постоји интерес за узимање кредита? Да ли имате неки механизам да зауставите најављено повећање каматних стопа?

 КОЗAРИЋ: Формирање каматних стопа у БиХ је ствар тржишне утакмице и ми не утичемо на њихову висину. Наиме, комерцијалне банке, осим депозита компанија и грађана, такође набављају велики дио средства на тржишту новца западне Европе, која су у посљедње вријеме знатно поскупјела. Конкретно, ЕУРИБОР износи 4,86 одсто, те када на то додате трошкове комерцијалних банака, кредитног рејтинга државе у коју се средства пласирају и остале манипулативне трошкове, испада да је простор за даље снижавање каматних стопа потрошен. Штавише, уколико посматрамо тренд каматних стопа, примјетан је благи пораст просјечних каматних стопа у првом кварталу ове године у односу на просјек 2007. што је и очекивано с обзиром на већ споменуте трендове на свјетским тржиштима капитала. Ипак, и банке су почеле користити селективан приступ клијентима, тако да грађани и компаније које су уредно сервисирале своја дуговања могу добити повољније услове отплате кредита.

 Колика је девизна задуженост БиХ?

 КОЗAРИЋ: Према подацима које посједује Централна банка, спољњи дуг БиХ са 31. мартом ове године је износио 3,9 милијарди марака с тим да постоји и износ од 1,44 милијарде марака уговорених, а неповучених кредита. Сервисирање спољног дуга БиХ за 2008. годину са 31. мартом 2008. године износило је укупно 44,82 милиона марака, од чега се на сервисирање главнице односи 25,76 милиона, а на сервисирање камате 19,06 милиона марака. Методологија прикупљања података о спољном дугу БиХ је направљена по принципу прикупљања кумулативних података за цијелу БиХ по кредиторима, па вам податке по ентитетима, нажалост, не можемо издвојити.

 Да ли је у Централној банци испоштован национални принцип код запошљавања с обзиром на то да у већини органа и организација на државном нивоу није?

 КОЗAРИЋ: Од свог настанка, ЦББиХ покушава да националну структуру запослених усагласи са пописом становништва у БиХ из 1991. Конкретно, у ЦББиХ раде 322 запослена, од чега 47,83 одсто Бошњака, 30,43 одсто Срба, 17,08 одсто, Хрвата и 4,66 одсто осталих, чиме је структура упослених у ЦББиХ усаглашена са пописом становништва у БиХ из 1991. Морам да нагласим да ЦББиХ приликом пријема радника као основни критеријум узима стручност. Она се обезбјеђује кроз јавне конкурсе и комисије за пријем, које припремају велики број тестова које потенцијални кандидати морају проћи прије него што буду примљени. Још једном инсистирамо на томе да задовољимо све форме, укључујући и националну структуру, али нам је приликом пријема најважнија стручност.

                                                                                                                                                                            
Задуженост 1.556 марака по становнику

 Колика је кредитна задуженост становништва?

 КОЗAРИЋ: Када се говори о задужености грађана, укупна потраживања комерцијалних банака од становништва у Босни и Херцеговини износила је 5,998 милијарди марака. Од овог износа, 601,75 милиона марака односи се на краткорочна потраживања од становништва, а 5,396 милијарди марака односи се на дугорочне кредите становништва. Уколико износ укупних потраживања од становништва подијелимо са бројем становника (према подацима које је објавила Aгенција за статистику БиХ, средином 2006. године имали смо око 3.855.000 становника), добијамо да је просјечна задуженост по глави становника у БиХ 1.556 марака.