Да ли је Русији потребно грузијско вино?

Грузијска вина могу да се врате на Руско тржиште. Роспотребнадзор (Федерална служба за надзор у сфери заштите права потрошача и благостања човека) забранила је грузијске пољопривредне производе на руском тржишту у новембру 2006. године. Прекинуле су испоруке грузијског вина, минералне воде и воћа. Тбилиси је инсистирао да је то освета због политичке нелојалности Кремљу. Москва је одговарала: никакве политике, само бизнис. Наводно, за све је крива нежеља грузијске стране да пусти контролоре у своја предузећа, сећа се копредседник Савеза потрошача Русије Владимир Слепак.

- Основа забране је била смао једна: ниски квалитет производа. Услови руске стране су били следећи: инспекција грузијских предузећа коју би обавили стручњаци Роспотребнадзора на територији Грузије. Данас после ступања наших земаља у СТО, само објективна анализа квалитета продукције дозволиће да се реши питање повратка на полице руских продавница грузијске робе.

Истина, део експерата сматра да се ради не о придруживању Русије СТО, већ о резултатима избора у Грузији. Представници опозиционе коалиције Грузијски сан испоставили су се много попустљивији од актуелног председника Михаила Сакашвилија. Према подацима диркетора Центра за истраживање федералног и регионалног тржишта алкохола ЦИФРА – Владимира Дробиза – грузијски опозиционари имали су довољно времена да усагласе став са Роспотребнадзором:

- Још пре годину и по господин Онишченко је започео преговоре са грузијском опоицијом. Они су планирали да започну испоруке још крајем 2011. године, али то се није десило. Основна препрека је останак Сакашвилија у рангу председника. За мање од годину дана он ову дужност напушта. То не значи да се нова влада Грузије другачије односи према руско-грузијским проблемима. Али једна ствар су територијални проблеми, друга су проблеми бизниса.

Грузија је тешко преживела одвајање од руског тржишта. Извоз само вина је пао шест пута. Покушаји Тбилисија да прода вино и воће у Европи нису овенчани успехом. Стари свет има довољно својих мандарина и вина. Уз то становницима ЕУ је било тешко да схвате зашто за непознате марке треба да плате исти као за чувено француско вино Бордо. Мал те не једини потрошачи грузијске продукције били су Украјина, Казахстан и Белорусија.

Грузија не треба да рачуна на тријумфални повратак у Русију. Наше тезге су попуњене француским, италијанским, чилеанским и шпанским винима. Ево како оцењује перспективе грузијских винар аВадим Дробзи:

2005. године Грузија је послала у Русију 60 милиона боца, током 2-3 године Грузија избије на испоруку 10 милиона боца у Русију, то ће бити одлично. Постоји пример повратка молдавске продукције која је била забрањена 2006. и почела да се враћа 2007. године. Обим молдавске продукције је неколико пута нижи него пре ембарга. Из једног простог разлога – молдавско вино се вратило у другу категорију цена.

Сада се молдавска вина изједначавају са француским и италијанским. Иста судбина, по речима Дробиза, очекује грузијске марке. А постоји и проблем трговачких мрежа које траже плаћање за место на њиховим полицама и истичу сурове захтеве према асортиману. Коначно, експерти се плаше да велики дистрибутери неће хтети да раде са грузијском продукцијом – превише су велики политички ризици. Ист алогика је деловала у погледу молдавских брендова. Велике ризике преузимају само мале компаније. А мале компаније значе малу продају.