Почиње самит о високим ценама хране

У Риму данас под окриљем УН почиње самит чији ће се учесници бавити проблемом растућих цена хране, које су достигле највиши ниво у последњих 30 година и изазвале немире у десетинама земаља. Генерални секретар УН позваће на моменталну суспензију или елиминацију политике контроле цена и осталих трговинских рестрикција, преноси Би-Би-Си. Домаћин конференције, Организација УН за пољопривреду и храну, упозорила је индустријски развијене земље да би могла да наступи глобална катастрофа уколико оне не помогну сиромашнима. Сиромашне земље суочене су са повећањем трошкова увоза хране за 40 одсто, а стручњаци кажу да су у неким државама рачуни удвостручени у последњих годину дана.

Многи коментатори пажњу су усмерили и на присуство председника Зимбабвеа Робета Мугабеа на самиту, што су оштро критиковале Велика Британија и Аустралија. Шеф аустралијске дипломатије Стивен Смит изјавио је да је лидер Зимбабвеа „особа која је председавала изгладњивањем свог народа”.
Ирански председник на самиту у Риму
Ирански председник Махмуд Ахмадинеџад отпутовао је данас у Рим где ће присуствовати самиту УН, чији ће се учесници бавити проблемом растућих цијена хране.

„Иран као утицајна нација у економији и пољопривреди, има јасна решења за равномерну производњу и дистрибуцију прехрамбених намирница у свету”, изјавио је Ахмадинеџад пре поласка, а преноси агенција ИРНА.

Ахмадинеџад је већ три пута био у седишту УН у Њујорку, где је присуствовао генералној скупштини УН, али су његове посете западним зељама ретке.

Он је најавио да ће се на маргинама самита састати са светским лидерима, али није прецизирао са којима.
„Индипендент”: Скупа храна - живот или смрт за сиромашне
Поскупљења хране погађају буџете становника богатијег дела планете, али у сиромашним земљама то је питање живота или смрти, оцењује данас лист „Индипендент” и додаје да је добро што ће се самит УН о овој теми бавити земљама у развоју.

Решење је, сматра лист, у великим међународним улагањима у пољопривреду држава у развоју, али и у укидању субвенција произвођачима у богатим земљама.

Прилагођавање крају ере јефтине хране трајаће деценијама, али, сматра „Индипендент”, делегати на самиту у Риму морају да се потруде да сиромашни данас не буду гладни.

„Фајненшел тајмс” оцењује да прича о расту цена хране и енергената има незгодну моралну димензију, јер се Запад једва уздржава да каже Кини и Индији да оне не могу да живе као богате земље, пошто планета то не може да издржи, као ни западни буџети.

Средње класе у Кини и Индији су у повоју и желе све оно што ми већ имамо - аутомобиле, машине за прање веша, па чак и месо, пише „Фајненшел тајмс”.

У позадини светске кризе хране, али и расправе о енергентима и глобалном отопљавању, лежи питање глобалне равноправности, пише лист.

Коментатор „Фајненшел тајмса” закључује да ће транзициони период, у ишчекивању да нове технологије реше нагомилане проблеме, бити веома тежак, али да је решење по коме би се од Кине и Индије захтевало да остану сиромашне политички и морално неодрживо.