Почетна страница > Новости
Винтон Серф је један од најауторитативнијих људи из домена свих питања која се односе на Интернет. Он је координирао програм при разрађивању протокола Мреже TCP/IP осамдесетих година, затим је пројектовао први комерцијални систем електронске поште, налазио се у извору ICANN са задатком да регулише односе повезане са доменима Мреже и доменима њених имена, а у садашњем моменту налази се на дужности једног од главних интренет кормилара Гугла.
У Гуглу је он највише заузет футурулогијом, покушавајући све време да предскаже како технологија може да утиче на развој друштва.У том смислу је он подржао концепцију „интренет ствари„ сагласно којој свака ствар која нас окружује може имати „виртуелног представника„ на Мрежи из чега проистиче огроман број интересантних истраживања. Према томе, чланак о томе да ли приступ Мрежи припада корпусу људских права , треба разматрати као прогарм, одредницу из погледа на свет једног веома ауторитативног професионалца.
Колумна Винтона Серфа се не би могла појавити да не беше „арапског пролећа„ и других народних побуна, чија организација би била практично немогућа без интернета и другох савремених средстава везе. Ефективне мере власти против учесника протеста у првом маху су подразумевле ограничење приступа Мрежи. Благодсрећи тој борби, открило се друго дисање у дикусији о томе да ли у савременом друштву право приступа Мрежи треба признати као неотуђиво право и слободу сваког појединог човека.
И потребно је имати у виду још једно мало одступање. Осим основних права човека, постоје и права грађанина, то јесте права које грађани добијају од законодавца.
Срушити митове
Британска истраживачка корпорација ББЦ у марту 2010.г. спровела је међународну анкету и установила да 79 процената анкетираних из 26 земаља света сматра приступ на Мрежу основним људским правом човека.
Интернет, ипак, није вечит
Његово гледиште се састоји у томе да Интренет није вечит. То је само један технчки инструмент који омогућава да се реализују друга права. Упрошћено гворећи, без Интернета протестанти не би могли да оставре право да се скупе, али ако се прекрије Интернет, то не значи и нарушавање права на приступ Мрежи, него нарушавање права на окупљање и права на слободу речи.
Да би објаснио ту, рекло би се, једноставну мисао, Винтон је прибегао рушењу неких митова. На пример, мит о томр да је ОУН одобила да приступ на Мрежу уврсти у основна права човека. Та новост коју су објавиле стотине медија заснива се на докумнету ОУН којим је изложена позиција светске организације у ситуацијама везаним са неким питањима регулације Мреже.
У суштини , ни о каквом признавању приступа на Мрежу као праву човека није било ни речи. Само је било утврђено да Мрежа представља најважнији начин реализације људских права. То значи да ОУН фактички подржавају основну мисао Винтона Сефа по којој се право приступа на Мрежу сматра поједниачним, посбеним правом сваког човека на доступност информацијама.
Право на коња као основно право човека
Отац Интернета се постарао да не оптерећује без потребе читаоце своје колумне у Њуорк тајмсу правним терминима, па је зато навео следећи сликовити пример. Некада је човек тешко могао да живи без коња. Зато је било природно да се предложи ново базично право - право на коња за сваког човека. Међутим, није се ту радило о коњима, него о праву на достојни живот и живот уопште. И реализација права на коња кроз неколико стотитина година изгледала би апсурдно.
Уосталом, нико и не сумња да су „коњи„ кад је то било актулено требало да буду доступни свима коме су били неопходни. Као што је то и државна концепција универзалне услуге у по којој у САД телефонска веза подразумева да се телефон може наћи у било којем крају земље.Да ли то и обезбеђује право на телефинску везу?
Де –факто-да. Де –јуре-не, и слава богу зато што појавом мобилих телефона, емитовање гласа преко Мреже и сличних аналогних технологија, права човека у тој области би се морала мењати и допуњавасти исто као и закони. А право је неупоредиво фундамнталнији појам који не трпи брзоплетост .
Технократи протв правника
Серф не би био оно што је, Серф, кад не би имао разумљиво,просто и конкретно решење овог питања. Он је, наиме, предложио да одгворност за реализацију основних права човека помоћу Интернета (посебно права на доступ информацијама ) не лежи ни на држави, ни на правницима.
У самој ставри било би необично очеркивати од законодаваца решење о правилном распоређивању и расподели коња грађанима. Отуда, пише Серф у својој колумни у Њујорк тајмсу 6. јанура ове године, треба оставити да развој овако великог проблема реше инжењери.Нека у њихов задатак уђе заштита и ширење могућности Интернета као средства оставривања права човека.
Колумна је изазва жива рговања . Тако се у утицајном техноблогу ГигаОм појавио текст познатог новинара Метју Ингрема у којему он чита Серфа између редова и своди на једно аргумент са различитих страна .
С друге стране , неки пореде право приступа на Мрежу с правом на добијање бесплатне медицинске помоћи и право доступности чиистој пијаћој води; и одређена логика постоји у свему томе.Интренет је сличан не коњу, него систему брзих пруга и другх траса, а то значи да је без те инфраструктуре и права на њену доступност исто тако тешко живети као и без лекова и бистре , чисте пијаће воде .
На крају, и треће: аналитичарима тешко пада да се доступ Интренету оставља у нерешеном статусу.Признање права на доступ би у значајној мери ослабио позицију свих режима који би желелеи да законима регулишу Мрежу у својим интересима.Јер закон се може изменити или привремено обуставити његова примена. Одлагање коришћења права, а да не говорио већ о измени закона којима је то коришћење прописано,може се применити само у ванредним ситуацијама.
Другим речима, док се Серф бави правним и футруристичким аспектима, корисници Мреже страхују од увођења тих ванредних ситуација. Брижног и Бог чува.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Хроника светских култуерних догађаја у 2012.г (7.)
Интернет-средство са циљем
Почетком ове, 2012. г. године (4. јануара ) Винтон Серф (Vint G. Cerf), познатији као“ отац Интернета „ објавио је у Њујорк тајмсу (The New York Time) колумну под насловом: ”Internet Acces Is a Human Right” која је подигла велику буку (Vint Cerf says internet not a human right) и други одзиви. У својој колумни Серф тврди да право на приступ Мрежи не треба убрајати у општа права човека. На тај начин он је отворено иступио против моћног лобија сатављеног од активиста Мреже, прогресивних законодаваца и присталица киберреволуције.
Винтон Серф је један од најауторитативнијих људи из домена свих питања која се односе на Интернет. Он је координирао програм при разрађивању протокола Мреже TCP/IP осамдесетих година, затим је пројектовао први комерцијални систем електронске поште, налазио се у извору ICANN са задатком да регулише односе повезане са доменима Мреже и доменима њених имена, а у садашњем моменту налази се на дужности једног од главних интренет кормилара Гугла.
У Гуглу је он највише заузет футурулогијом, покушавајући све време да предскаже како технологија може да утиче на развој друштва.У том смислу је он подржао концепцију „интренет ствари„ сагласно којој свака ствар која нас окружује може имати „виртуелног представника„ на Мрежи из чега проистиче огроман број интересантних истраживања. Према томе, чланак о томе да ли приступ Мрежи припада корпусу људских права , треба разматрати као прогарм, одредницу из погледа на свет једног веома ауторитативног професионалца.
Чему нас је научила револуција
Колумна Винтона Серфа се не би могла појавити да не беше „арапског пролећа„ и других народних побуна, чија организација би била практично немогућа без интернета и другох савремених средстава везе. Ефективне мере власти против учесника протеста у првом маху су подразумевле ограничење приступа Мрежи. Благодсрећи тој борби, открило се друго дисање у дикусији о томе да ли у савременом друштву право приступа Мрежи треба признати као неотуђиво право и слободу сваког појединог човека.
Без обзира на то што права човека стварно постоје у реалном животу независно од друштвеног поретка, у истом смислу у коме делује делује и земљина тежа без човекове воље, то ипак није тако. Права човека, која су савремене државе обавезне да признају, а не да их одобравају по својој вољи ,су продукт сложених еволуција социјслних и економских односа. Отуда додавање било којег права већ стеченом броју није лак процес.
И потребно је имати у виду још једно мало одступање. Осим основних права човека, постоје и права грађанина, то јесте права које грађани добијају од законодавца.
Захваљујући томе ,уставни савет Француске је 2009. фактички прокламовао приступ на Мрежу као фундаментално људско право. Године 2010. Уставни суд Костарике донео је исти закључак. Право на приступ к Интернету загарантовано је и грађанима Естоније. Фински законодацвци су донели одлуку којом је утврђено да пропусна моћ канала за грађане Финске не може бити мања од једног килобајта у секунди.
Срушити митове
Британска истраживачка корпорација ББЦ у марту 2010.г. спровела је међународну анкету и установила да 79 процената анкетираних из 26 земаља света сматра приступ на Мрежу основним људским правом човека.
Винтон Серф, пак, континуирано разматра све могуће начине признања права на приступ Мрежи за право човека или правом грађанина ,и не налази довољно аргумената за тако нешто.
Интернет, ипак, није вечит
Његово гледиште се састоји у томе да Интренет није вечит. То је само један технчки инструмент који омогућава да се реализују друга права. Упрошћено гворећи, без Интернета протестанти не би могли да оставре право да се скупе, али ако се прекрије Интернет, то не значи и нарушавање права на приступ Мрежи, него нарушавање права на окупљање и права на слободу речи.
Да би објаснио ту, рекло би се, једноставну мисао, Винтон је прибегао рушењу неких митова. На пример, мит о томр да је ОУН одобила да приступ на Мрежу уврсти у основна права човека. Та новост коју су објавиле стотине медија заснива се на докумнету ОУН којим је изложена позиција светске организације у ситуацијама везаним са неким питањима регулације Мреже.
У суштини , ни о каквом признавању приступа на Мрежу као праву човека није било ни речи. Само је било утврђено да Мрежа представља најважнији начин реализације људских права. То значи да ОУН фактички подржавају основну мисао Винтона Сефа по којој се право приступа на Мрежу сматра поједниачним, посбеним правом сваког човека на доступност информацијама.
Право на коња као основно право човека
Отац Интернета се постарао да не оптерећује без потребе читаоце своје колумне у Њуорк тајмсу правним терминима, па је зато навео следећи сликовити пример. Некада је човек тешко могао да живи без коња. Зато је било природно да се предложи ново базично право - право на коња за сваког човека. Међутим, није се ту радило о коњима, него о праву на достојни живот и живот уопште. И реализација права на коња кроз неколико стотитина година изгледала би апсурдно.
Уосталом, нико и не сумња да су „коњи„ кад је то било актулено требало да буду доступни свима коме су били неопходни. Као што је то и државна концепција универзалне услуге у по којој у САД телефонска веза подразумева да се телефон може наћи у било којем крају земље.Да ли то и обезбеђује право на телефинску везу?
Де –факто-да. Де –јуре-не, и слава богу зато што појавом мобилих телефона, емитовање гласа преко Мреже и сличних аналогних технологија, права човека у тој области би се морала мењати и допуњавасти исто као и закони. А право је неупоредиво фундамнталнији појам који не трпи брзоплетост .
Технократи протв правника
Серф не би био оно што је, Серф, кад не би имао разумљиво,просто и конкретно решење овог питања. Он је, наиме, предложио да одгворност за реализацију основних права човека помоћу Интернета (посебно права на доступ информацијама ) не лежи ни на држави, ни на правницима.
У самој ставри било би необично очеркивати од законодаваца решење о правилном распоређивању и расподели коња грађанима. Отуда, пише Серф у својој колумни у Њујорк тајмсу 6. јанура ове године, треба оставити да развој овако великог проблема реше инжењери.Нека у њихов задатак уђе заштита и ширење могућности Интернета као средства оставривања права човека.
Одјеци и реаговња колумне Винтона Серфа
Колумна је изазва жива рговања . Тако се у утицајном техноблогу ГигаОм појавио текст познатог новинара Метју Ингрема у којему он чита Серфа између редова и своди на једно аргумент са различитих страна .
Најпре он указује на аргумент који Сефр није навео, премда би могао: признавање приступа на Мрежу као фундаменталног права човека и заштита тог права била би веома скупа за власт. Скупа-у финанасијском смислу.Јер неко био био обавезан да плаћа доживотни приступ Интернету или бар реализацију тог права.При томе регулисање конкуренције међу провајдерима брзо би се бреобратио у нелиберлни кошмар.
С друге стране , неки пореде право приступа на Мрежу с правом на добијање бесплатне медицинске помоћи и право доступности чиистој пијаћој води; и одређена логика постоји у свему томе.Интренет је сличан не коњу, него систему брзих пруга и другх траса, а то значи да је без те инфраструктуре и права на њену доступност исто тако тешко живети као и без лекова и бистре , чисте пијаће воде .
На крају, и треће: аналитичарима тешко пада да се доступ Интренету оставља у нерешеном статусу.Признање права на доступ би у значајној мери ослабио позицију свих режима који би желелеи да законима регулишу Мрежу у својим интересима.Јер закон се може изменити или привремено обуставити његова примена. Одлагање коришћења права, а да не говорио већ о измени закона којима је то коришћење прописано,може се применити само у ванредним ситуацијама.
Другим речима, док се Серф бави правним и футруристичким аспектима, корисници Мреже страхују од увођења тих ванредних ситуација. Брижног и Бог чува.
- Повезане теме
- Хроника светских култуерних догађаја
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
