
Утицај Ђота на модернисте XX века
У Ермитау и Третајковској галерији изложене су три слике Ђота ди Бондоне (1266-1337) - што је уникални случај не само за Русију, него уопште за историју уметности.Слиакрска ремек- дела настала пре 700 година по парвилу никад не излазе иза домаћих зидова.Руси се тога не придржавају :Третјаковска је послала у Италију „Богињу Одигитрију „ са краја XIII века, а Ермитаж – два платна Рембранта.
У самом Ермитажу до 31. јануара ове године биће изложена Ђотова икона „Бог Отац „ из Падове , а у Третјаквској до 19. марта две слике - икона „Мадона са младенцом„, коју је Ђото насликао крајем XIII века, а чува се у цркви Сан-Ђорђо ала Коста, као и полиптих из храма Санта-Репарата, настао отприлике око 1305. г. Полиптих – олтар на коме су по пет слика разнештене са обе стране, тек је надевано увршетн у Ђотова дела, a слична његова ауторства у XX веку често су утврђивана.

„Мадону„ су током столећа очигледно рестаурирали, сад њен лик и не изгледа тако ђотовски. Драперија на трону није нимало типична нити сјајна. Слика је подерана, али и поред свега тога оставља поражавајуће снажан утисак. Тако постаје сасвим јасна одлучујућа улога Ђота у историји уметности, с њим, сматрају потомци, је рођен италијански живопис. Павел Муратив је напсиао у „Сликама Италије „да је „сликартсво XIV века после Ђота само и постојало да би поновило популаризацију Ђота.“Овај познати руски историчар уметности наставља тамо где је Леонардо стао у оцени Ђота, видевши у њему почетак нове епохе, а истовремено прећуткујући оно што је било тако очигледно-утицај који су на њега извршили мајстори византијског иконописа: “Родивши се у брдској пустоши, у којој су се могле срести само дивокозе и остале звери, он, кога је природа обдарила за уметнодт, почео је сликати на козјим стазама по којима су козе ишле, а чији је он био посматрач; и тако је он почео да слика све животиње које су се около могле срести. На тај начин након дугог изучавања, он је не само превазишао мајсторе свога века , него и све остсале из многих прошлих столећа. После његовог сликарства ,све је испало као да су сви само подржавали слике које је он већ био урадио...“

Истовремено са изложбама у Ермитажу и Третјаквској галерији, Музеј историје религије
Петербурга показаће до фебруара сјајну колекцију италијанског сликарствса XIV-XX века постављајући приказујући и једну од својих главних знаменитости: „Распеће с Девом Маријом и Јованом Еванђелистом“ које припдада Ђотовој школи. Распеће се приписује мајстору из Верукла или Ђулијану да Риминију, али по духу-то је прави, правцати Ђото. Да би то боље разумели, многи су, ето, успели, да доживе да виде његове праве радове.
- Повезане теме
- Хроника светских културних догађаја
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















