Deutsche Welle завиди Гласу Русије

Сајт радио станице Deutsche Welle на румунском језику објавио је чланак који би био врло комичан да не изазива сумњу у професионализам немачких новинара. Насловљен је „Да ли је Румунија колонија?“, али ауторима разговор на ту тему није био циљ. Уместо тога сместа су напали Глас Русије и замало га оптужили да угрожава државну власт и правни поредак. Неки одломци из текста објављеног на сајту Deutsche Welle сликају једну надреалистичку слику:

- Уочи парламентарних избора намеће се неолико важних питања. Хоће ли Румунија потпасти под власт апсолутистичког парламента, где се већином гласова може променити Устав? И то у један устав који би одговарао жељама Гласа Русије и Antena3? Колико ће брзо Румунија постати обична република? Колико ће се брзо завршити распадање правне државе које је почело летос за време парламентаног?

Новинари Deutsche Welle нису оригинални у својим оптужбама упућеним Гласу Русије. Председник Румуније Трајан Бесеску је први изговорио те оптужбе. Рекао је да румунски политичари и новинари „добијају упутства са радија“ и понављају идеје Гласа Русије уместо да слушају западне медије. Немачки новинари овом приликом само су прилагодили те оптужбе изборној кампањи. Румунске читаоце плаше тиме да ће Румунија добити нови устав само уколико га Глас Русије одобри. Мада, устав ће свакако бити написан у складу са жељама руских новинара, сматрају немачке колеге. Али, управо су новинари Deutsche Welle ти за које се може посумњати да покушавају да директно утичу на политику румунске владе. У том смислу врло је недвосмислен скорашњи чланак редакције објављен на сајту Deutsche Welle. У њему новинари су напали Виктора Понту за саму мисао о вету на немачки пројекат буџета Европске уније.

Јасна је реакција западних пропагатора. Навикли су се да раде на идеолошком пољу које је апсолутно чисто и на коме не постоји конкуренција. У последњих двадесет година једина актуелна тема у румунском медијском простору била је „како најбоље задовољити Запад“. За разлику од Deutsche Welle Глас Русије нема канцеларију у Букурешту и не емитује у Румунији, има само сајт на румунском језику. Али се и то показало као довољно да би коментари руских новинара засметали многим русофобима из политичке и медијске средине, и то не само у Румунији, већ и у Европској унији.

Материјали Гласа Русије читаоце интересују због самих тема, које су у румунској штампи незванично забрањене. На пример текст у коме су наведени губици румунског буџета због приватизације државне нафтне комнпаније изазвао је огромно интересовање. Показало се да ниједан аналитичар не може демантовати рачуницу према којој ти губици износе приближно 20 милијарди долара (11% БДП Румуније). Али, Гласу Русије су упућене оптужбе да је текст наручен од стране „Гаспрома и КГБ-а“. Једина румунска телевизија која се усудила да говори о тој теми одмах је „кажњена“ раскидом рекламих уговора пошто Запад румунску штампу држи под врло строгом контролом. „Глас Русије“ му смета и изазива острашћеност управо због тога што се не може купити и ућутати. Могуће је да немачки новинари просто завиде утицају Гласа Русије. Чињеница да су Deutsche Welle и један велики део румунске штампе приморани да говоре о економској колонизацији Румуније довољан је показатељ актуелности тема које је Глас Русије дотакао. Пре неко време није се могло ни замислити да ће стварност западне пропагаторе натерати да напорно раде на томе да и даље утичу на умове и срца румунске публике – Глас Русије је привлачи зато што свет посматра из перспективе њених проблема. Западни медији имају тај незахвалан задатак да цео један народ убеде да треба одустати од решавања властите судбине и занемарити недостатке западног света. У том контексту Глас Русије западним пропагаторима и те како смета.

Валентин Миндрешеску,