„Природни роман“ између Русије и Бугарске

Заједничка азбука и писана реч Русе и Бугаре везују чвршће од било каквих спона. Та очигледна истина потврђена је у току Дана бугарске духовне културе који се тренутно одржавају у Москви. Књижевна и филолошка компонента показала се као она најимпресивнија. Може се учинити да би изложба „Бугарска, домовина ћирилице“ у згради Библиотеке за стране књижевности могла остати непримећена у богатом културном животу Москве.

Али, њено отварање је привукло пажњу свих оних које интересује историја словенског писма. Фотокопије старих рукописа које су у Москву стигле из Центра за словенско-византијске студије „Иван Дујчев“, изложене су на 24 паноа. Код учесника отварања изазвале су јаке емоције, далеке од обичног академског приступа. Међу званичницима који су отворили изложбу буили су директорка библиотеке Јекатерина Генијева, координатор Дана бугарске духовне културе, директор Народног позоришта „Иван Вазов“ Павел Васев и доктор филологије Игор Калиганов. Јевгениј Рошковски, велики познавалац религиозне литературе, филозоф и историчар, рекао је:

- Ја ове паное доживљавам као поклон за све нас. Просто сам запрепашћчен глагољским и ћириличним текстовима. А тек минијатуре! Погледајте псалтир из 12. века са илустрацијом Плес девојака. Она је просто набијена античком слободом и средњовековном префињености. Или пак дивна минијатура 17. века Оживљавање Лазара. Једноставна је, али у исто време експресивна, види се да се уметник уживео у ту епизоду из Јеванђеља. Финоћа бугарске средњовековне и постсредњовековне културе чини да нам постане ближи данашњи бугарски духовни живот, да осетимо сву дубину историјског бекграунда.

Ћирилица је духовно-историјски мост који је кроз векове повезивао наше народе. Ову више пута поновљену мисао афирмисао је и добротворни чин научног сарадника Института за словенске студије Руске академије наука Григорија Венедиктова, који је донирао прву новобугарску штампану књигу, познату као Недељник, из своје личне збирке. Та књига је објављена 1806. у румунском граду Римнику, њен аутор је Софроније Врачански.

Пређимо сада на изложбе савремених дела бугарске књижевности. Истог дана Московљани су угостили два најпознатија бугарска писца: Теодору Димову, чији је роман Мајке управо објављен на руском језику, и Георгија Господинова, аутора књиге Природни роман, која се такође појавила у московским књижарама на руском језику.

Госпођа ДИМОВА је на промоцији своје књиге дала високу оцену заједничком пројекту Министарства културе Русије и Бугарске Нови бугарски роман на руском језику.

- Дивно је када писац може осетити бригу и подршку од стране државе. Ова едиција има за циљ да по могућности надокнади јаз који је настао у духовним везама наших народа. Трајао је читавих 20 година. Занима ме како ће руска публика доживети моју књигу, која је већ преведена на 9 европских језика.

Хоће ли роман о деци која су одрасла у циничној средини нове „епохе промена“ освојити срца руских читалаца? Преводилац Марија Ширјајева је сигурна у то.

- Надам се да ће наши читаоци то дело издвојити међу осталима у књижевној понуди, која је заиста богата. Даће високу оцену тој књизи јер за нас Русе је врло битан контекст, упознавање са самим писцем, могућност да прочитамо и друге бугарске ауторе. Главна вредност романа госпође Димове је у томе што говори о теми која је слична ономе што данас доживљавају руске мајке. Забринуте су због испољавања агресије код деце, која је често изазвана недостатком љубави и презаузетошћу одраслих. Како да се тај проблем реши? Не знам... Али сам убеђена да је најбоље да то радимо заједно.

„Књижевна секција“ Дана бугарске културе заокружена је потписивањем Споразума о сарадњи између Министарства културе Бугарске и Библиотеке за стране књижевности „Рудомино“. Објављена је и листа од десет романа бугарских писаца који су ушли у избор за превод на руски језик.

Гајане Ханова,