Доживљаји руске електронике
Влада РФ је усвојила државни програм развоја електронске и радиоелектронске индустрије до 2025. године. На реализацију овог програма за 12 година ће бити потрошено преко 500 милијарди рубаља (16 милијарди долара). Радиоелектроника је велики и високо продуктивни сектор економије, који умногоме одређује конкурентност других привредних грана.
„Од тога ће само 178 милијарди бити издвојено из буџета, док ће све остало обезбедити приватни инвеститори“, објаснио је новинарима министар индустрије и трговине Денис Мантуров.
Државни програм предвиђа постепени прелазак од непосредне подршке коју држава пружа појединим предузећима на стварање услова за развој ове индустријске гране. То је задатак за прву етапу, од 2013. до 2015. У другој етапи, 2016-2020, држава ће почети активније да садејствује у покретању нових пројеката, а од 2021. ће прећи на подршку раста производње. Реализација све три етапе подразумева тесну координацију са националним институтима за развој ‘Сколковом’, ‘Роснаном’ и ‘Внешекономбанком’“, прецизирао је министар.
Реч је о радиоелектронској опреми за аутомобилску индустрију, о телекомуникационој техници, електротехничким уређајима и апаратима за домаћинство. „Радиоелектроника је велики и високо продуктивни сектор економије, који умногоме одређује конкурентност других привредних грана. Она се користи свуда, а њена улога у будућности ће бити све већа“, рекао је министар.
Он је објаснио да ће се услови за развој радиоелектронске производње стварати у кластерима. „Сада се решава питање оснивања преко 20 таквих кластера са савременом инфраструктуром, научним лабораторијама и системом припреме кадрова“, саопштио је Мантуров. Они су предвиђени за мала и средња предузећа: „То је логично. Смањење државних инвестиција, политика развоја кластера, ангажовање малих и средњих предузећа и стварање конкуренције у потпуности одговара нормама Светске трговинске организације“, додао је он.
Овај документ је уствари наставак федералног наменског програма развоја радиоелектронике од 2008. до 2015. Мантуров је посебно истакао да су захваљујући том програму сачувана кључна предузећа ове привредне гране и припремљен је терен за развој микроелектронске производње. Чак је изграђен и систем дизајнерских центара. Министар је као пример навео конкурентне врсте специјалних апаратура за радиолокацију и ваздушно-космичку одбрану, за управљање стратешким наоружањем и средствима радиоелектронске борбе.
„Све то омогућава даљи напредак“, рекао је Мантуров, и саопштио да ће се „радиоелектроника развијати у правцу стварања специјализоване војне технике, али ће њен развој бити прилагођен и потребама цивилног друштва“. Приоритет у том погледу ће бити развој професионалне радиоелектронике, а такође пројекти и производња базе електронских компонената.
Реализација државног програма ће омогућити руским компанијама да заузму 40% унутрашњег тржишта. На светском тржишту ће се њихов удео троструко увећати, а извоз ће бити 4 пута већи, док ће продуктивност рада у овој привредној грани бити 6 пута већа. У целини гледано, 90% електронскe и радиоелектронскe опремe у свим секторима руске индустрије може бити домаће производње. Амбициозну визију министра индустрије учесници на тржишту су у разговору са „Росијском газетом“ овако прокоментарисали: „А зашто да не? Русија заиста има све што је потребно да у будућности престигне Тајван, Малезију и Јужну Кореју“.
- Извор
- Руска реч
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















