Руски Арктик: открића и налази
Међународни медији често оптужују Русију због слабе бриге за екологију својих северних територија, због тога што се Земља Фрање-Јосипа користи као складиште нафтних деривата, а острва су затрпана непотребним стварима. Да ли су ове тврдње истините?
Одговор се може наћи у резултатима јединствене експедиције, коју су организовали овог лета водећи руски стручњаци из геоморфологије, палеографије, познавања рељефа земљишта, ботанике, зоологије, даљинског сондирања, познавања завичаја. Према њеним резултатима је у Москви одржана конференција за штампу. Отворила ју је шеф департмана Министарства природе РФ Сетлана Јурманова.
- Проблем еколошке штете, нанете арктичкој зони приликом прошлог привређивања и војне делатности у центру је пажње наше државе. 2011. године на Земљи Фрање-Јосипа су извршена истраживања, чији је циљ откривање извора загађивања. Ове године су нађена средства за ликвидацију еколошке штете. Више од 8 хиљада тона отпадака је скупљено и однето са острва. То је само почетак рада на очувању јединственог еколошког система.
Према мишлењу учесника експедиције, коначно чишћење територије ће трајати 10 година. Истражено је 42 од 190 острва парка Руски Арктик и Земља Фрање-Јосипа, - прича научник МДУ Фјодор Романенко.
- То је била фантастична експедиција! Успели смо главно – саставили смо географску инвентаризацију острва. Већине нема на картама, зато се не зна, шта се тамо дешава. Шта смо нашли? Прво, трагове релативно недавног земљотреса, до којег је дошло пре неколико стотина година на острвима Циглера и Вилчека, као и промену линије обале, велику брзину подизања острва. Нађени су кости китова, шкољке и тресетишта, која омогућују да се израчуна брзина раста острва. Један од потресних налаза је на острву Ева-Лив, на северо-истоку Земље Фрање-Јосипа. Овде су на тлу, које се апсолутно састоји од шљунка и облутака, нађени глечери. Како су они настали? Биће извршена истраживања. Ми смо истражили крајеве глечера. Сада имамо представу како се они креће. Пружа се могућност да се одговори на питање… о преживљавању човечанства. Наиме, да ли глобално отопљавање утиче на динамику тих глечера?
Поларна експедиција се састојала углавном од јаких мушкараца, али руководи њима суптилна жена-орнитолог Марија Гаврило.
- Чини се да је наша планета истражена, а Баренцово море је најистраженије у свету. Међутим, његова острва чувају тајне. Север, где смо радили, сматра се зоном поларних пустиња, односно, живот тамо мора да буде веома сиромашан, тамо су камен и шљунак. Међутим, то није тако! Ту се, како смо открили, формира богато земљиште. Саставили смо карту растиња на 30 острва, сакупили хербаријум. Ми смо (само замислите!) нашли 4 врсте печурака, великих, са шеширима. Видели смо непознате на овим територијама встре птица – галеба белог репа и морску патку. Извршили смо евиденцију крупних морских сисара – гренланских китова шпицбергенске популације, која је на рубу постојања. Земља Фрање-Јосипа је место, где су китови сачувани од нестајања због лова на китове током неколико столећа. Први пут смо видели китове, који дуже живе – огромне финвале који се обично нађу јужније. За сада је рано говорити да ли је то повезано с глобалним климатским променама…
Међутим, новинари су тражили нешто одређеније. Они су питали: неће ли шкодити Руском Арктику истраживања компаније Роснефт? Како се овде развија туризам и сарадња с суседима, између осталих, с Норвешком? Намерава ли Русија да насељи Земљу Фрање-Јосипа? То ћемо изнети касније. Пратите саопштења на нашем сајту.
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Арктик
- истраживање
- екологија
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















