„Слепо“ слетање на палубу

Руски инжењери су разрадили навигациони систем за поморску авиацију који омогућава „слепо“ слетање авиона на палубу носача авиона. У најскорије време ратна морнарица ће почети испитивање овог система. Уколико испитивања буду успешна, пред авиацијом ратне морнарице отвориће се нове могућности.

Слетање на палубу као такво, - није чин за кукавице. Ловац, који у обичним условима слеће на писту дужине 2000 метара и 50 метара ширине, треба да слети на простор, који је један и по пут ужи и десет пута краћи, и уз то тај „простор“ је у покрету а често се и љуља. За кочење авиона су предвиђена еластична ужад, а за крајњу ситуацију - мрежа. Међутим слетање се свеједно врши на форсажи за случај хитног узлетања и одласка на други круг слетања, уколико авион промаши уже.

Пилота, који владају слетањем авиона на палубу није много, а било који отежани временски услови смањују број посада које су спремне за лет, и то поузданије него ПВО противника. Ниједан командир неће узлетети, уколико очекивани услови за слетање буду неповољнији од оних, за које је спреман пилот.

Америчка флота са својом дугогодишњим праксом коришћења палубских авиона стекла је огромно искуство у „слепом“ слетању. Међутим за слетање у условима песчане буре у области Персијског залива или снежне вејавице изнад северног Атлантика или Пацифика – није спреман баш сваки пилот. Пред руском поморском авиацијом налазе се још неповољније препреке што се тиче временских услова. Основне базе океанских флота Русије лоциране су у областима многобројних „метеоролошких изненађења“. За услове Севера ова изненађења допуњава поларна ноћ.

Нови систем „слепог“ слетања СРНК (сателитски радио-навигациони комплекс) омогућава вишеструко повећање прецизности одређивања координата авиона захваљујући методи релативне навигације. Она се базира на сателитском навигационом систему, који се одавно користи. Међутим у овој ситуацији, авион који прелази на слетање, у режиму реалног времена врши размену сигнала са још једном тачком, која је опремљена овим системом. Допунска тачка позиционирања омогућава повећање прецизности до 10 сантиметара у одређивању координата и да се изврши корелација са координатама непосредно брода, и да се узме у обзир кретање палубе носача авиона под утицајем таласа. На индикатор на чеоном стаклу кабине пребацује се маркер оријентације које треба да се придржава пилот у датој тачци што обезбеђује услове за прецизно слетање и контакт са палубом са допуштеном толеранцијом одступања чак у условима апсолутно нулте видљивости.

У перспективи систем навођења слетања СРНК може се инсталисати на свим авионима. Прецизно вођење приликом слетања у било којим метеоролошким условима је актуелно питање за све, а не само пилоте поморске авиације. Систем СРНК, осим авиона, може се инсталисати у земаљским службама контроле лета, да би се омогућило слетање у условима одсуства видљивости писте. У идеалној ситуацији, овај систем ће омогућити спречавање катастрофа, сличних оној која се десила 10. априла 2010. године са авионом Ту-154 код аеродрома Смоленск-Серверни, када је погинуо и председник Пољске.

Прва испитивања система СРНК била су успешна. Ловац Су-30, који је био опремљен овим системом, извршио је неколико пролазка изнад палубе за слетање „Адмирала Кузнецова“, са додиром палубе точковима шасија. Уколико испитивања буду успешна, систем СРНК ће бити инсталисан на авионима Су-33, и затим на МИГ-29К, који су наручени за Ратну морнарицу Русије у оквиру државног програма наоружања на период 2011-2020. године.

Илија Крамник,