Михаил Врубељ

Михаил Врубељ је руски сликар на рубу 19. и 20. века, који је оставио траг практично у свим врстама и жанровима ликовних уметности: сликарству, графици, декоративној скулптури и позоришној уметности. Он је био познат као аутор слика, декоративних паноа, фресака и илустрација за књиге

Михаил Александрович Врубељ је рођен 4. (17.) марта 1856. године у Омску, у породици официра. Његови преци од стране оца су били пореклом из пруске Пољске. Отац је желео Михаилу поуздану и добро ситуирану будућност, успешну каријеру, зато се после завршетка гимназије 18-годишњи Михаил уписао на правни факултет Петербуршког универзмитета, мада је био апсолутно равнодушан према правној науци. Он је волео филозофију Канта, заљубљивао се у оперске диве, водио дискусије о уметности, при томе је увек био присталица чисте уметности, те је много цртао. Он је посећивао вечерње часове на Академији уметности. Од универзитетских година су сачуване његове илустрације за дела Тургењева и Толстоја. У јесен 1880. године, после завршетка студија, Врубељ је постао слушалац-гост у Императорској Академији уметности. Он се одмах издвојио од других студената својим необичним стилом и оригиналним погледом на класичне сижеје (импресионизам) – довољно је да се погледају његови први радови воденим бојама – Уврђење у храм и Гозба код Римљана.

1884. године су Врубеља позвали у Кијев ради рестаурације Кирилове цркве из 12. века. За мраморни иконостас тог храма је Врубељ насликао иконе Богородица са Дететом, Христос, Кирил и Атанасије. Осим тога је он живописао и зидове. Врубељ је насликао скице за Владимирску саборну цркву, али није ни почео да слика (раније је он насликао за ту саборну цркву само неке орнаменте). Радови у Кијеву су трајали уз неке прекиде до 1889. године, после тога се Врубељ преселио у Москву. Ту је он играо улогу архитекте и мајстора примењених уметности – он је пројектовао фасаде низа зграда, које су сачуване и данас. За шири круг гледалаца Врубељ је постао популаран од 1890. године, када је у Москви насликао Демона, који седи и створио илустрације за Лермонтовљева дела у јубиларном издању у част 50. годишњице смрти песника. Врубељ је казао да је Демон није толико дух злобан, колико дух, који пати, али је при томе дух властољубив… величанствен, да је његов Демон оличење вечне борбе метежног људског духа. Лик Демона је постао за Врубеља кобан. 1902. године он слика Демона, који је пао. То је било уочи болести, која му је претила губљењем у калејдоскопу ликова-халуцинација.

Беноа је писао: Свако јутро… публика је могла да види како је Врубељ завршавао своје дело. Лице је постајало све страшније, мучније, његова поза је подсећала на тортуре… Код сликара су почели да се испољавају знаци психичке, тада се говорило, душевне поремећености. Чувени руски психијатар Владимир Бехтерев је рекао да је болест неизлечива. Он је био у клиникама код најбољих лекара, али је болест напредовала. Један од савременика је писо о Врубељу у то доба: Видео сам га необично узбуђеног и изгубљеног, болног успона осећања и мисли, вртоглаве брзине идеја, када телесна средства нису могла да стигну тај вихор. Међутим, он је и тада стварао. Он је покрио зидове своје кућице фантастичним, чинило би се, апсурдним линиама и бојама. Он је вајао од свега, што би му се нашло при руци, монструозно-апсурдне фигуре. 1. (14. априла 1910. године Врубељ је умро. Приликом сахране је чувени руски песник Александар Блок рекао: Он нам је оставио своје Демоне као бајаоце протии зла, против ноћи. Пред оним, што Врубељ и слични њему откривају човечанству једном за стотину година, могу да само треперим. Оне светове, које су видели они, ми не видимо.