Почетна страница > Новости
Како је било
О експонатима се генсек Хрушчов изразио „бираним речима“као што су :
„Све је ово смеће! Да. !Треба га очистити! Не можео пролазити поред овог, знате, као какв посмтрач, као кад на обали стоји човек и гледа: ено, неко плива, а било би добро да и он заплива„.
Портерет вариоца
“Зашто је толико портрет обојен“ '-То је варилац, лете искре. , одговорио је Жутовски -Измишљш ђаво зна шта. Само да би нешто казао-обрецнуо се генсек.
Хрушчов се правда да га је разбеснело спомињање Стаљина
Дана 15. априла 1971. на последњој прослави свог рођендана, Никита Сергејевич се исповедио сликару Борису Жутовском :“Јеси ли још љут на мене, због оног што сам ти рекао кад сам оно упао у Мањеж?Тамо су ме довели као шефа државе. И водају ме по галерији, показују слике, а један од великих сликара ми шапће на ухо :“Стаљина нема на њима „. Толико сам се на њега разбеснео - па сам почео да вриштим на вас. А после тога су људи то искористили. “
Реконструкција сканадала пола века касније
Пола века након што је Никита Хручов растурио изложбу сликара-авангардиста у Мањежу, овде су поновно прозвучале речи генсека: „педерасти“, „огромне утовљене муве које се устремљују на стрвину“, „не можемо проћи мимо тога“, и ехо разбеснелог гласа Никите Сергејевича пролама се по павиљону у коме се одржава изложба специјално приређена поводом овог догађаја од пре 50 година.
У истом том Мањежу
Историја развоја тих збивања који подсећају на детектив који су се током протекле половине века „окитили „ најмаштовитијим легендама, реконструсана је и приказана под називом „У истом том Мањежу“. Изложбу су поред публике посетили и полички моћници наших дана, представници владајућег врха Руске Федерације (РФ) Олга Голодец, вице-прмеијерка и Владимир Медински, министар културе. Они су извештаче рсуких медија са ове манифетсације убедеили да се та историја у руској престоници не може поновити. Бар засад.
Сенке мушкарца и жене у малом павиљону на трећој етажи
-То су учесници оне чувене изложбе у Мањжу чије се сенке под називом самог пројекта „ У истом том Мањжу“ крећу око нас по зидовима и заједно с њима и ми се осећамо као да смо били непосредни учесници тих догађаја, -објашњава Григориј Заславски, кустос изложбе.
Пројекција совјетске филмске хронике и Хрушчов у њој
И Владини представници, Медински и Голодец, мимоилазећи се са сенкама упућују се унутра павиљона на чијим зидовима се пројектују кадрови совјетске филмске хронике у којој се препознају лица чланова Политбироа међу којима и Никите Хрушчова. Дуж целе површине зидова постављене су витрине у којима су изложени артефакти повезани са изложбом и њеним учесницима. Ту је и уалазница за изложбу, а поред ње откуцан на писаћој машини и списак учесника, три варијенте вешања слика експозиције (сваки сликар је је током година окачио слике на свој начин). Даље је још представљено и остало што су урадили ти уметници –значке, етикете, илустрације за ђачке уџбенике, календари. . .
У другој сали изложбе, у једној уској одаји схематичмно се понавља качење назива слика које су на различите начине нестале, а у трећој сали су изложене оригинали оних сачуваних слика члији су аутори сликари из студија Елија Бељутина, којих је више од десетак овде представљено. На једној од њих, на слици „Каријера „ Леонида Мечникова, као што смо већ написали, оловком је окружено место на које је Хручов пљунуо.
Министар културе РФ Владимир Медински изнео је за руске медије утиске о овом догађају: -Изложба је инетерсантна и поучна, она показује како се ументост мења са временом. Овај пројекат треба пропагирати јер истина је -кћер времена, а не ауторитета. Многе ставри које су пре 50 година изгледале шкоантне, сада изгледају чак баналне. Мешање дежаве у слободу стваралаштва може бити велико, ужасно и трагично, али оно с времном постаје смешно, па власт у очима потомака почиње да личи на кловна“.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Пола века Хрушчовљевог пљувања у мањежу
Пре пола века, 1. децембра 1962. године сви чланови Политбироа тадашње совјетске врховне валсти, предвођени првим секретаром ЦК КПСС, Никитом Серегејевичем Хрушчовим, посетили су изложбу „30 година МОСХ“ ( Московский Союз художников, Московски савез уметника) која се одржавала у Мањежу. Ова изложба је после простачког наступа Хрушчова растурена и постала највећи скандал, који је ових дана обележен у истим просторијима у којима су одјекивале речи генсека: “То је педератстија у сликарству!. . . Изазивају ли ове слике било шта? Треба их попљувати ! Ето која осећања изазивају„. И пљунуо је Хрушчов на једну слику. На „Каријеру“ Леонида Мечњикова која је сада изложена на истом месту као пре пола века и на јојој је оловком обележена „слободна територија пљувачке“ првог човека совјетке партије и државе.
Како је било
Пошто су чланови Политбироа тог 1. децембра 1962. погледали основну експозицију изложбе у Мањежу, криткикујући при том слике Роберта Фалка, Николаја Андронова и Павла Никонова комунистички великодостојниоци су прешли у другу одају у којој су били изложени авангардни радови стваралачког студија Елија Бељутина и слике Ернста Неизвесног које су натерале генсека да плане. И да изрекне тако оштар „естески суд“ којим је током многих година совјетаска авангарда била протерана у подземље.
„Биране речи“ генсека
О експонатима се генсек Хрушчов изразио „бираним речима“као што су :
„То је педерастија у сликарству !Ја већ 10 година говорима о педерастији, и шта би хтели, да им дамо орден?“
„Све је ово смеће! Да. !Треба га очистити! Не можео пролазити поред овог, знате, као какв посмтрач, као кад на обали стоји човек и гледа: ено, неко плива, а било би добро да и он заплива„.
„Кога ће привући ово печење које ви желите да прикажете? Ко ће полетети на њега? Ко? Муве које се устремљују на стрвину !Оне су, знате огромне, угојене !Оне су полетеле. “
„Изазивају ли ове слике било каква осећања? Осећа се потреба да их гелдалац пљуне!Ето, та осећања изазивају“.
И форме самоизражавања су заиста биле нове. Неке слике Бориса Жутовског Хручов је овако прокоментарисао:
Портерет вариоца
“Зашто је толико портрет обојен“ '-То је варилац, лете искре. , одговорио је Жутовски -Измишљш ђаво зна шта. Само да би нешто казао-обрецнуо се генсек.
Аутопортрет
„Опет ти! –обратио се Хручпв Жутовксом. -Кога си то налсикао?Неку ругобу!Како се то десило:човек завршио совејстку школу, факултет, на њега је утрошен народни новац, једе народни хлеб. А чиме он враћа народу за та средства кој су дата за његово образовање?Ево, оваквим аутопортретима! Овом стравом и ужасом !. . . Не може да се гледа. . . Имам познаника сликара Локтинова. Ако би се његов портрт поставио ту, то би би личило на нешто, а ово овде. . . одвратно. “
Хрушчов се правда да га је разбеснело спомињање Стаљина
Дана 15. априла 1971. на последњој прослави свог рођендана, Никита Сергејевич се исповедио сликару Борису Жутовском :“Јеси ли још љут на мене, због оног што сам ти рекао кад сам оно упао у Мањеж?Тамо су ме довели као шефа државе. И водају ме по галерији, показују слике, а један од великих сликара ми шапће на ухо :“Стаљина нема на њима „. Толико сам се на њега разбеснео - па сам почео да вриштим на вас. А после тога су људи то искористили. “
Реконструкција сканадала пола века касније
Пола века након што је Никита Хручов растурио изложбу сликара-авангардиста у Мањежу, овде су поновно прозвучале речи генсека: „педерасти“, „огромне утовљене муве које се устремљују на стрвину“, „не можемо проћи мимо тога“, и ехо разбеснелог гласа Никите Сергејевича пролама се по павиљону у коме се одржава изложба специјално приређена поводом овог догађаја од пре 50 година.
У истом том Мањежу
Историја развоја тих збивања који подсећају на детектив који су се током протекле половине века „окитили „ најмаштовитијим легендама, реконструсана је и приказана под називом „У истом том Мањежу“. Изложбу су поред публике посетили и полички моћници наших дана, представници владајућег врха Руске Федерације (РФ) Олга Голодец, вице-прмеијерка и Владимир Медински, министар културе. Они су извештаче рсуких медија са ове манифетсације убедеили да се та историја у руској престоници не може поновити. Бар засад.
Сенке мушкарца и жене у малом павиљону на трећој етажи
-То су учесници оне чувене изложбе у Мањжу чије се сенке под називом самог пројекта „ У истом том Мањжу“ крећу око нас по зидовима и заједно с њима и ми се осећамо као да смо били непосредни учесници тих догађаја, -објашњава Григориј Заславски, кустос изложбе.
Пројекција совјетске филмске хронике и Хрушчов у њој
И Владини представници, Медински и Голодец, мимоилазећи се са сенкама упућују се унутра павиљона на чијим зидовима се пројектују кадрови совјетске филмске хронике у којој се препознају лица чланова Политбироа међу којима и Никите Хрушчова. Дуж целе површине зидова постављене су витрине у којима су изложени артефакти повезани са изложбом и њеним учесницима. Ту је и уалазница за изложбу, а поред ње откуцан на писаћој машини и списак учесника, три варијенте вешања слика експозиције (сваки сликар је је током година окачио слике на свој начин). Даље је још представљено и остало што су урадили ти уметници –значке, етикете, илустрације за ђачке уџбенике, календари. . .
-Ови сликари су представљали важан део културне средине последњих година, -објашњава кустос. -Тако су Леонид Рабичев и његова супруга Викторија Шумелија урадили на пример календар совјетских железница, амблем Аерофлота, етикету за совјетски шампањац, грбове и амблеме фабирика. Вера Преображенска је постала управница студија Елија Бељутина , илсутровала је велики број књига, -за уџбенике солфеђа и биологију, док је Маја Филипова радила као декоратерка у „Мосфилму „. На примедбу руског министра културе Владимира Мединског да је реч о водећим и доброплаћеним ауторима, кустос Заславски је одговрио:-Водећим да, а добро плаћеним никако не.
У другој сали изложбе, у једној уској одаји схематичмно се понавља качење назива слика које су на различите начине нестале, а у трећој сали су изложене оригинали оних сачуваних слика члији су аутори сликари из студија Елија Бељутина, којих је више од десетак овде представљено. На једној од њих, на слици „Каријера „ Леонида Мечникова, као што смо већ написали, оловком је окружено место на које је Хручов пљунуо.
Истина је кћер времена, а не ауторитета
Министар културе РФ Владимир Медински изнео је за руске медије утиске о овом догађају: -Изложба је инетерсантна и поучна, она показује како се ументост мења са временом. Овај пројекат треба пропагирати јер истина је -кћер времена, а не ауторитета. Многе ставри које су пре 50 година изгледале шкоантне, сада изгледају чак баналне. Мешање дежаве у слободу стваралаштва може бити велико, ужасно и трагично, али оно с времном постаје смешно, па власт у очима потомака почиње да личи на кловна“.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
