Постамерички Авганистан: варијате и претпоставке

Русију занима стратегија НАТО-а после 2014. године, за коју је планирано повлачење коалиционих снага из Авганистана. Одговор на ово питање, које је поставио у Бриселу руски стални представник у Северноатлантској алијанси Александар Грушко, хтеле би да добију и друге земље чије интересе на неки начин дотиче ситуација у Исламској Републици коју с правом називају раскрсницом између Истока и Запада.

За сада Американци нису одредили бројност оних који остају или не желе да још неко време разоткривају ову информацију. Према подацима листа Вол Стрит Џорнел, реч јео десетинама хиљада војника. Експерти истичу да је то превише мало за обуку авганистанских снага безбедности и извођење ефектних операција против терориста. Као да одговара на ове бојазни, Пентагон говори о 25 хиљада војника. У свкаом случају, то је много мање од актуалног НАТО контигента од скоро 70 хиљада војника. Говори главни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов.

- Они би хтели да повуку основне снаге. Да оставе довољне да се осећају сигурно, да то не буду групе опкољених војника у неколико тачака, да се договоре са лвастима, при томе не актуалним – у Америци по мени не верују да ће се Карзај дуго задржати. Отуда и нови покушаји да се напипају такозвани умерени талибани. После реизбора Обаме то је започело с новом снагом. И у целини остати тамо као гаранција да ка прво ништа неће експлодирати, као друго, да ће се амерички интереси некако узимати у озбир. то је оно што они желе. Шта ће од тога бити, наравно, нико не зна. Колебају се цифре контигента који остаје. Очигледно нема коначног разумевања. Базе се врло снажно утврђују. И то је управо предмет сталних сумњи да су они тамо за дуго време. На то, истина, Американци негодују (мислим да то није лукавост) да свугде где су се они утврђивали радили су то као да је заувек. Где је ту истина, не зна се. Ја мислим да ће Русија добити одговор, али не одмах. Администрација Обаме не жели да погоршава ситуацију. И тако се код нас закон Магнитског појавио и разна конкретна питања која нас деле.

Какав год да буде одговор, Русија тешко да ће делити са Американциам одговорност за ситуацију у Авганистану после 14. године и у индивидуалном поретку, и у оквиру војно-политичких савеза чији је она члан. Зато ће их подржати логистички. Значај такозване Северне маршруте пребацивања снага и терета коалиционих снага у Авганистан преко Русије у ближој прерспективи ће само расти. Москва позива да се не дозволи да се Авганистан поново претвори у расадник међународног тероризма и да остане светска наркотичка лабораторија.

Преформатирање мисије НАТО-а у Авганистану, значајно смањење бројности контигената западне коалиције, предаја одговорности за безбедност у тој земљи локалним властима – све то неминовно повлачи за собом промене. Више је него вероватно да земљу очекује нови талас грађанског рата у току којег у Кабулу уз подршку Пакистана завладаће талибани, надахнути дугоочекиваном победом. Американци ће морати некако да се договоре с ањима, као и да конкуришу Кини, која има у Авганистану озбиљне геополитичке и економске интересе. Руски интерес се састоји у томе да политичка температура у земљама Централне Азије не премаши критичну тачку када чак и непаћљиво бачена реч као шибица може да иницира огњену олују на читавом континенту.