Мањежна изложба – данас и пре 50 година

Московски Мањеж – централна изложбена сала престонице 5. децембра позива публику на званично отварање изложбе са загонетним називом – Исти у Мањежу. При томе, за људе старије генерације ништа загонетно у називу не постоји: он подсећа на реалну и жалосну чињеницу. Пре 50 година, у Мањежу, руководилац Својетског Савеза Никита Хрушчов је направио скандал, видевши радове савремених уменика и растерао је изложбу.

Актуална експозиција обнавља ону која је била постављена пре 50 година. И код савремених гледалаца изазваће недоумицу таква бурна и гневна реакција Хрушчова, који је узвикивао термине апстракционизам и формализам као псовке. За њега, као и за друге совјетске руководиоце, постојао је само један уметнички стил – социјалистички реализам.

Уметници који су осетили на себи гнев Хрушчова данас се сећају тога са иронијом. Павел Никонов се осмехује, говорећи како га је шеф државе грдио због слике Геолози, која је постала класика совјетске уметности. Павел Никонов се сећа да га Хрушчов умало није сврстао у абстракционисте и са негодовањем питао:

- Какви су то људи, какав је то совјетски човек? А где је хероизам, ентузијазам, зашто су сви тако уморни? Шта је то, шта је уметник тиме хтео да каже? Абстракционизам је руководство земље видело као буржоаски утицај.

Мега-звезда светске уметности 20. века, скулптор Ернст Неизвестни у Мањежу је од Хрушчова добио мал те не највише: ту за ракете метла недостаје, љутио се совјетски лидер, а он га троши на своју такозвану уметност. Критика се обрушила и на слике оснивача суровог стила Николаја Андронова, и руског модернисте Роберта Фалка. Са таквом уметношћу у комунизам се не може! – резимирао је Хрушчов.

Између осталог, пре 50 година уметници неформалисти свих праваца који су излагали радове у Маењжу рачунали су на другачију реакцију руководиоца државе, надали су се у његову подршку у борби протов совјетских идеолога и бирократа. Графичар Борис Жутовски, чије је радове Хрушчов назвао мазаријом сећа се:

- Ми смо били наивни. Мислили смо: доћи ће он и све ће поставити на место. При томе најсмешније је што су на то рачунали и наши противници. Они су такође сматрали да ће он доћи и да ће нам дати по ушима и они ће опет командовати. Тако је и било.

Историчар уметности Јуриј Герчук сматра да је растеривње изложбе у Мањежу значило крај наде у слободу. Оне наде која се појавила у друштву 50-их и 60-их година, у време које је добило историјски назив идеолошког, хрушчовског отопљавања, када је постала могућа конкуренција разних уметничких праваца, стилова, школа...

- Борба у време Хрушчова била је јавна. На омладинским московским изложбама, измеђуосталог, доступна разматрања била су прилично оштра. А после Мањежа врло много је отишло у подземље. Андерграунд у совјетској уметности је почео да се формира после Мањежа.

Сам то не желећи, Хришчов је направио изложби одличну рекламу – наредног дана Мањеж је опколила гомила у жељи да види критиковану уметност. Али било је касно. Изложбу су хитно уклонили, а имена њених учесника забрањена су за помињање у медијима. Прошло је још 12 година и наредну изложбу неформалаца на отвореном растерали су булдожерима.