Јужни ток ће ојачати партнерство Русије и Европе

Седмог децембра на југу Русије поред града Анапа заварен је први спој гасовода Јужни ток. Учесници и гости церемоније су истакли да је Јужни ток упечатљиви доказ јачања партнерских односа између Русије и Европе.

О партнерству сведочи већ састав акционера. Осим руског Гаспрома у пројекту учествује италијанска компанија Еni, француска ЕDF и немачка Винтершел Холдинг ГмбХ. Таква сарадња омогућава водећим светским компанијама да користе нагомилано искуство. Истовремено то помаже да се развијају нове технологије и привлаче приватне инвестиције. Не треба такође заборављати ни на то да ће тако велики пројекат извршити повољан утицај на развој свих земаља Црноморског басена. Руски председник Владимир Путин који је учествовао у церемонији, истакао је међународни заначај пројекта:

- У њега су укључене многе европске земље. Довољно је рећи да ће се у првој фази снабдевање гасом вршити најмање у 6 држава. То су Бугарска, Србија, Мађарска, Словенија, Италија и Хрватска. У реализацији пројекта ће учествовати велики партнери из Западне Европе – из Француске, Немачке и Италије. Овај пројекат је добио политичку подршку у свим земљама партнерима. Потписани су сви међувладини споразуми, усвојена сва инвестициона решења.

Гасовод ће проћи акваторијумом Црног мора и биће део огормног система за транспорт гаса Јужни ток. По плану треба да буду пуштене 4 линије. Дужина подводне деонице износи 925 километара. Иза свих ових цифара стоји једноставан задатак: снабдети еколошки чистим енергентом 38 милиона домаћинстава у Европи.

Гасовод Јужни ток може да се назове дугорочним решењем задатка снабдевања становништва и индустрије ЕУ енергијом. До 2020. године управо Јужни ток ће осигуравати 10% потрошње гаса у ЕУ. Истовремено овај пројекат решава још и важне еколошке задатке. ЕУ се врло ревносно односи према питањима очувања животне средине и смањењу загађивања атмосфере угљен-диоксидом. О екологији пројекта Јужни говорио је и Владимир Путин. Он је такође поменуо еколошку компоненту и спровео паралелу са гасоводом Северни ток.

- Могу да уверим све учеснике пројекта да ће то бити пројекат реализован по највишим еколошким стандардима. По пројекту Северни ток, ако ме памћење не вара, има око хиљаду предајника читавом дужином маршруте који у режиму реалног времена стално шаљу инфорамције сателитском систему, а он је распоређује свим заинтересованим земљама.

Први гас гасоводом Јужни ток биће пуштен 2016. године. Он ће превладати пут до бугарске обале на дну Црног мора, а надаље ће се транспортовати копном. А планирани капацитет од 63 милијарде кубних метара гаса пројекат ће постићи 2019. године. Како су израчунали експерти Међународне енергетске агенције, у наредних 20 година озбиљно ће бити увећане потребе ЕУ за природним гасом. 2035. године оне ће достићи око 618 милијарди кубних метара. Упоредо са тим експлуатација сопственог гаса у ЕУ до тада ће пасти више него за 50%. Све то повећава улогу Јужног тока и његовог старијег брата гасовода Северни ток. Јер Русија располаже свим могућностима да компензује значајни део гасног дефицита Европе убудуће. Тим пре искуство стабилних испорука руског природног гаса у Европу већ сада траје 40 година.