„Мојдодир“ у Бољшом театру

Балетан Маријинског театра и кореограф Јуриј Смекалов ће представити у Бољшој театру балет у два чина „Мојдодир“. Ова премијера биће догађај од изузетног значаја – данас је реткост да руско позориште ставља оригиналну балетску представу, која се поставља од нуле. Још је ређи случај да се у центру пажње аутора нађе дечија тематика.

Смекалов сматра да је од бајке „Мојдодир“ направио у већој мери омладински трилер, него дечију представу. Основно је у свакој поставци, - осећај времена, осећај данашњег дана, износи своје уверење Смекалов:

- Сваки уметник, сваки човек, који покушава нешто да створи, има свој унутрашњи осећај за данашњи тренутак. Мој формат обухвата то што је око мене, то што видим, што је интересантно за данашњу децу, омладину која покушава да се разабере у свим питањима. Такве је деце и омладине данас све више, и то ме веома радује.

Могућност поставке балета у Бољшој театру је јединствена прилика, која се не сме одбацити. Тим пре, што је за Јурија Смекалова поставка „Мојдодира“ – први балет у два чина. Након Вагановске академије Смекалов је почео балетску каријеру у санкт-петербургском балету Бориса Ејфмана. За десет година рада постао је један од водећих солиста. Након успеха у овом позоришту ауторске савремене кореографије, Смекалов прелази у балет Маријинског театра, где и данас ради.

Данас му је нешто преко тридесет година, наступа у водећим представама Маријинског театра – „Маријинке“. Почетком каријере у театру Ејфмана, услед великих преоптерећења код Јурија су констатовани озбиљнији проблеми са кичмом. Међутим данас је пребродио све тешкоће, и, како каже, болест му је помогла да многе ствари осмисли и схвати.

На данашњи дан је у репертуару Смекалова двадесетак улога. Он игра класику, балет ХХ века и савремени балетске поставке. Активно је ангажован као кореограф, поставио је шест балетских представа, сада ради седму. Ради и са уметничким клизањем. Како каже, - покушава да отвори уметника не само са техничке, него и са емотивне стране:

- Мора постојати озбиљна изражајност. Човек мора имати харизму, мора се уживети у лик, мора максимално интересантно да креира улогу. Није сваки балетан у стању да то постигне. Има уметника који изузетно изгледају, имају лепе ноге, кретање, скок, лице, линије. Али уз све то, у балетској игри они не могу да постигну уметничко мајсторство.

Смекалов је уверен да ће његову нову поставку у Бољшом тетару прихватити и деце и одрасли. Он је комплетно обухваћен радом над представом, понекад по цео дан и ноћ. Прича о варијацијама које припрема за уметнице, каже да је основно у животу – смисао за хумор.

Када је уметник адекватан, када воли експерименте, када воли игру... Јер је цео живот, у суштини, - одређена игра. И уколико не будемо са играријом прихватали то, шта нам се дешава, који је онда смисао живота?

Ана Кочарова,