Време избора: 'БИРАЈТЕ ИЛИ ХРИСТА ИЛИ БАРАБУ !

Време избора: 'БИРАЈТЕ ИЛИ ХРИСТА ИЛИ БАРАБУ !"

Браће и сестре,

У својој срцем написаној, душом прожманом и сузама зачињеној исповести, боље рећи ВАПАЈУ МНОГОСТРАДАЛНЕ ДУШЕ СРБИНОВЕ под насловом
ОПЛАКУЈ, СРПКИЊО СЕСТРО – ОСВЕТИ, СРБИНЕ БРАТЕ ! на:

https://www.vidovdan.org/forum/viewtopic.php?f=8&t=3918

опоменух вас криком очајника на тринаестогодишњицу наше најновије страдије, нашег бола и наше свесрпске срмоте. Нећу овом приликом да вас, драге моје и поштована браћо, опет расплакујем тиме, већ ћу вас подсетити на још једну, можда није тужнија, али јесте срамотнија, годишњицу због које неутешно ридам већ 45 година – РАСКОЛ КОЈИ СУ ПОЧИНУЛИ БЕОГРДСКИ АНТИСРПСКИ НАСТРОЈЕНИ, КОМУЊАРСТВОМ ЗАДОЈЕНИ и БЕЗУМЉЕМ НАБИЛДАНИ АЏУВАНИ – ЦРНОРИЗИ СКУТОЉУБИ ЈОСИПА БРОЗА, ЈУЛКЕ и БОРИСА ТАДИЋА.

Браћо и сестре, признаћу вам да сам овом приликом имао замисао да слично свом великом Учитељу о Јустину ово што имам намеру да напишем у ствари буде посвета благопочившем митрополиту ССП- а, Његовом високопреосвештенсту Дионисију, ВЕЛИКОМ МУЧЕНИКУ и спасиоцу нашег СРПСТВА, ХРИСТОВЕ ВЕРЕ ПРАВОСЛАВНЕ и МАЈКЕ СРБИЈЕ, но нећу то чинути само и једино из разлога што сам пренеук да бих достојно опеваво ваистину Светитеља о. Донисија. Дакле, драге моје и поштована браћо, нећу да пишем тропар о Св. Дионисију из разлога који наведох, али морам да вас бар донекле упознам са Његовим свечињењем како би сачувао НАШЕ ЈЕДИНО ОВОЗЕМАЉСКО СВЕТО ТРОЈСТВО – СРПСТВО, ХРИСТОВО ПРАВОСЛАВЉЕ и СРБИЈА.

Архиепископ и митрополит Дионисије (Драгољуб Милојевић) је рођен у селу Ребровцу код Крагујевца 26. јула 1898. године. Био је професор у Крагујевцу. После смрти своје вољене супруге у целости свој живот препушта Господу тако да одлази у Хиландар, тамо се замонашује и добија монашко име Дионисије. По повратку из Хаиландара у своју Мајку Србију тадашњи Патријарх СПЦ-а Димитрије га поставља за професора Монашке школе у манастиру Раковица код Београда. Пошто је већ тада словио као изврстан интелектуалац и веома добро образован човек патријарх Димитрије га шаље на чувену Духвовну академију у Цариград. Тамо веома успешно савладава класичну филологију, нарочито грчки језик, те бива најбољи студент те реномиране теолошке просветне установе. По повратку из Цариграда Синод СПЦ-а га поставља за професора најелитније богословије у СПЦ-у – Богословија у Ср. Карловцима. Упоредо са теолошким факултетом и студијима класичне филологије 1933. године дипломира и на Правном факултету у Београду. Нешто касније постаје и доктор наука. Исте године га патријарх Варнава унапређује у чин архимандрита, поставља га на место управника Монашке школе у Високим Дечанима, а 1938. године постаје викарни епископ српског Патријарха са седиштем у Београду. Негде крајем 1939. године Св. Архијерејски Сабор СПЦ-а викарног епископа српског Патријарха са седиштем у Београду, Његово високопреосвештенство Дионисија, бира за епископа Америчко-Канадске епархије са седиштем у манастиру Св. Сава у Либертвилу (сам манастир је подигнут 1923. године) код Чикага. На дужност епископа Америчко – Канадског Његово високопреосвештенство Дионисије ступа 15. априла 1940. године. На тој дужности остаје пуних 39. година. Упокојио се у Господу маја 1979. године и његови овоземаљски остаци се налазе у манастиру Св. Саве у Либертвилу. За време и после Другог светског рата Његово високопреосвештенство Дионисије неизмерно помаже свом роду и својој родној груди. Верујем да му је то и једина „грешка“, јер црноризе комуњаре које су после рата као звери прогониле митрополита Дионисија су заједно са крволоцима ЈБТ-а урлале:

„Слаба Србија – добра Југославија !“

Браћо и сестре кад-год се сетим посвете о. Јустина из његове књиге „Време избора“ и гласи:

''Врло ми драгом у Господу и светом владици Дионисију на бесмртно молитвено сећање. Отац Јустин... о Божићу 1976. манастир Ћелије''.(сличну посвету је написао о. Јустин и 1977. године.)

не могу а да неутешно заридам као некад док још бејах у мајчином крилу. И један и други бисер српске мислености (Дионисије и Јустин), бојим се да никада више нећемо имати такве умове у исто време, су на исти начин били прогоњени, од истих звери и због истих „грехова“ – неизмерне Љубави до СРПСТВА, ХРИСТА и СРБИЈЕ, али нису се предали, нису покајали, или, не дај, Боже, одустали од свог овоземаљског СВЕТОГ ТРОЈСТВА.

- наставиће се –

Крстан Ђ. Ковјенић