САД пита: колико све то може да траје?

Најмање 27 људи, не рачунајући самог убицу, пали су као жртве драме у основној школи у граду Њутаун у Конетикату. Већина погинулих су деца од 5 до 10 година. Убица, 20-годишњи Адам Ланза је завршио живот самоубиством. Од одраслих жртва је била његова сопствена мајка и још петоро људи, укључујући професоре и васпитаче школе. Председник САД Барак Обама је прогласио четири дана жалости поводом трагедије.

-Главно питање које Америка сад поставља јесте: колико то може да траје? Масовна кланица у Конетикату уопште није прва у америчким школским установама. Пре тога је 2007. године масовни покољ у учионицама Политихничког института починио убица из државе Вирџинија. Тада је погинуло 32 људи. Од 1999. године трагедија се понавља застрашујуће редовно. За време док је Обама на функцији председника, оваквих убистава, ипак с мањим бројем жртава, било је већ пет. Међутим, кланицу у нижим разредима оваквих размера земља још није видела.

Одмах после трагедије Барак Обама је говорио у Белој кући и признао је да се у Америци пречесто дешавају овакви кошмари да би то могло да се остави без последица. Говорећи, Обама није могао да задржи сузе, глас му је дрхтао.

- Као земља прошли смо кроз ово превише пута. Без обзира да ли је то основна школа у Њутауну, шопинг-мол у Орегону, црква у Висконсину, биоскоп у Аурору или угао улице у Чикагу – све су то наши градови и квартали. Сва ова деца су наша деца. Треба да смогнемо снаге и да предузмемо делотворне мере како бисмо спречили понављање оваквих трагедија, не осврћући се на политику.

Сад је питње које тачно „делотворне мере“ Обама обећава да ће усвојити и да ли је у стању да то учини? За последње четири године његовог председавања закони о контроли оружја у САД не само да нису пооштрени, већ су, напротив, ублажени у многим државама Америке.

У току предизборне кампање овај проблем уопште није помињан. Још ниједан амерички председник се није одлучио да баци отворени изазов моћном лобију оружја и његовој главној организацији – Америчкој стрељачкој организацији. Главна теза противника строге контроле над прометом оружја јесте да је то право које сваком Американцу дају Бог и устав. Други амандман устава свим држављанима САД гарантује могућност чувања и ношења оружја.

Русија такође треба да извуче закључке из убиства у школи у Њутауну, уверен је директор руског института за стратешко планирање и прогнозирање Александар Гусев.

- Трагедија треба да отрезни људе који се залажу за ношење оружја, за могућност да имају оружје. Не само то, и у Русији се говори о пооштравању контроле. Човечанство треба нешто да научи, зато што оружје није само мера и степен заштите људе од околног света, који постаје све агресивнији. Оно може да изазове и смрт људи из околине.

Један од најпознатијих присталица пооштравање контроле над прометом оружја у САД је градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг. Ситуација постаје неиздржива, изјавио је он после трагедије у Конетикату. Не могу да верујем да је масовно убиство могло да се деси у предшколском оделењу. Више није довољно позивати на „делотворне мере“ рекао је Блумберг. Председник треба да достави конгресу одговарајући закон како би се овај проблем превладао.

Саучешће поводом крваве драме изразили су генерални секретар ОУН Бан Ки Мун и светски лидери многих земаља, између осталог, и председник Русије Владимир Путин.

Андреј Федјашин,