ЈЕВАНЂЕЈЕ ПО ДОСТОЈЕВСКОМ

Русија и ове године,  гходину дана након јувбилекја (1821-1881- 2011) низом пригодних манифетација одаје почаст  Фјодору Михајловичу Достојевском, једном од својих највећих писаца и мисллилаца,   стожеру свеколике  модерне руске културе која је снажно утицала на развој европске књижвне мисли   у XIX и XX веку.  Тако је недавно у Санкт Перербургу први пут одржана књижевна стветковина пефроманског типа под називом Дан Достојвског  као што се види на овој форографији.  Време и место  за овај перформанс није случајно одабрано. “Почетком јула,  по неуобичајено  јакој   запари,  један млад човек је изашао из своје собе.  “То су прве речи  из романа о Родинону Раскољникову који је постао позант у целом свету.  Главно „место радње „на којему је протекла манифестација Дан Достојвског био је музеј који носи име великог писца као и Кузнечни пролаз у којему је последњих година живео и радио аутор „Браће Карамазова„

 У ”родном граду” Браће Карамазова

У  бањи Стара Руса    одржан  је 25. ,  јубиларни  међународни научни скуп под традиционалним називом „Достојевски и савременост„ који је окупио велики број научника из Русије  као и из ближег и ширег оркужења. Најбољи савремени познаваоци дела Достојевског,  историчари и теортичари књижевности,  књижевни критичари, експерти компаратистике, културолози,  окупили су се у “родном граду ” Браће Карамазова, Старој Руси, у који  се велики писац са Породицом дослеио 18. маја 1872. ,  па се отуд  симпозијуми посвећенеи његовом стваралаштву по традицији одржавају баш у том најлепшем пролећном месецу.

Промоција Јевнђеља по Достојевскон

Већ првог дана уследио је несвакидашњи кутурни догађај: промиција уникалног  издања Јеванђеља по Достојевском. Како објашњава Борис Николајевич  Тихомиров,  заменик директора књижевно-меморијалног музеја Достојевског у Петербургу,  иначе председика руског друштва Достојевски,  реч је о репринт издању личног примерка Новог завета штампаног 1823.  г. које је славни  писац  у јануару 1850. г.  добио на дар од жена декабриста. Током  четири године тај драгоцени поклон који су му даривале супруге декакабриста Наталија Фонвизина, Полина Аненкова и Александра Муравјева,   заузимао је   почасно место на радном столу аутора “Злочина и казне “.  Ново издање,  промовисано на симпозијуму у Старој Руси,  штампано је у два тома од којих је први факсимил Јеванђеља  на чијим маргинама су сачувне белешке и записи  Фјодора Михајловича,  док су у другом тому сабрани сви цитати из Новог завјета  које је аутор  “Понижених и увређених “ наводио у својим делима.

Више од 60 научних саопштења

На овом форуму поднето је више од 60 научних саопштенаја,  одржани отворени часови у градским школама посвећени делима овог  руског књижевног генија,  а приређени су и други садржаји пригодног културног прогарма. За учеснике и госте научног скупа  било је  организовано посебно књижевно вече посвећено 40. гдишњици од оснивања поетског студија „Бакља „ Московског државног универзитета, (МГУ) на којој су промовисани зборници поезије које је Фонд Достојевског објавио   уочи одржавања  овог симпозијума. У збонику су штампани стихови  песника са МГУ  и сећања чланова  једниствнеог стваралачког удружења на чијем је челу   већ дуги низ година познати биограф Достојевског, писац,  историчар и филолог Игор Волгин. Директорка спомен-куће музеја Достојевског, Наталија Анатолијевна Костина,  са посебним поносом истиче да на симпозијуму учетвује велики број младих научника и истарживача бесмртног дела Достојевског који су први пут дошли у Стару Русу. Они су обишли места која су читаоцима позната из романа „Браћа Кармазови „, куће у којима су становале Грушенка и Светлова,  вековне врбе поред којих је често шетао Фјодод Михајлович, а указала им се и јединствена прилика да се упознају са најауторитаванијим  савременим проучавоцима  света јунака Достојавског „рекла је дитректорка његовог  дома –музеја.

Има реч Дмитриј Андрејевич Достојевски,  праунук  руског генија

Праунук Дотојевскоиг,  Дмитриј Андрејевич,  чији је 60. рођендан прослављен  на пролетошњем научом скупу у Старој Руси,   о сусретима научника каже:

“Сусрети познавалаца и проучавалаца дела и мисли  мог прадеде  одржавају се два пута годишње:Дани сећања на Достојевског одржавају се два пута годишње :  у Петербургу протичу  у јесен, а овде,  у Старој Руси,  у мају. Ја не престајем да се одушевљвам атмосфером у којој  протичу  скупови у Старој Руси. Ту не мсилим само на  реферате и саопштња који откривју нове странице у истраживањима стваралаштва Достојевског,  него пре свега на срдачну,  топлу атмосферу  која влада међу учесницима,  а која је саобразна  пролећном оптимизму и лепоти мајског цветања природе . Често имам обичај да у шали кажем како се Фјодор Михајлович,  као  праведник и искрени верник,  сети нас и пошаље нам сунчано време. Иначе,  у научни дијалог на тему „Достојевски и савременост „ укључује се из године у годину све већи број месних истраживача, што се може тумачити као логичан и правилан процес. Радује и велико интересовање младог покољења научника за стваралаштво генијланог писца. Њихова научна секција  коју води петербуршка историчарка књижевности и списатлејица  Татјана Александровна, већ је иступила са реферетаима на овом научном скупу“,  са задовљством   истиче праунук  великог писца.

Скупштина руског друштва Достојевски

Током научног скупа  заседала је и скупштина  Руског друштва Достојевски  на којој  је поред осталог разматрана и идеја о оснивању музеја аутора “Нечистих сила” у селу Даровом,  13,  километара удајеном од Зрајска где се налазило  имање које је припадало  родитељима прослављеног писца,  на којему је он  боравио као дете   од 1832.  до 1836.  Тамо је сачувано 300 комада разног дрвећа које памте писца “Идиота”,  а недалко од дрвореда је и стара црква у којој се будући пиац “ Великог инквозотора “ Богу молио. Већ су почели радови на рашчишћавању и сређивању гробља на којему је сахрањен отац  славног писца, обнавља се имање, започета рестаурација цркве,    обновљена  звонара   са које ће ускоро поново зазвонити  звона за старцем Зосимом и његовим творцем,  грешним Фјодором Михајловичем Достојевским,  кога је,  по сопственом признању,  Бог  мучио,  непрестано, током целог земаљског живота му.