Питање социјалног рода у уметности соцреализма

Женска божанства совјетске епохе у уметничком виђењу мајстора социјалистичког реализма, - предмет је експозиције у изложбеном простору музеја „Радник и колхозница“ у Москви.

Године 2007. „Венера Совјетска“ била је једна од најизражајнијих изложбених поставки петербургског Руског Музеја. Тематски избор женских ликова увек је привлачио широки аудиторијум, а листа аутора – Борис Кустодијев, Казимир Маљевич, Аристарх Лентулов; Илија Мачков, Петар Кончаловски, Александар Дејнеки – обезбедили су одговарајући ниво пажње у круговима историчара уметности и „арт-критичара“.

Било је решено да се пројектат „Венера Совјетска“ ревитализује у Москви, а на основу експозиције 2007. године. Овом поставком, изложбено-музејско удружење „Мањеж“ почиње реформу своје политике у салама, уређеним у новом постољу монумента „Радник и колхозница“ Вере Мухине. А коју би другу уметност било логично презентовати у подножју једног од најпрепознатљивијих симбола совјетске епохе?

На сликама ове изложбе видимо комсомолке, студенткиње, спортисткиње, које марширају на Црвеном тргу, затим су обавезно присутне музиље крава, па чак и раднице на асфалтерским радовима. За сликарство совјетског периода потпуно је закономеран портрет са комбиновањем изразито индивидуалних особина са типским особинама, карактеристичним за одређену епоху, као одраз социјалног, друштвеног лика модела. То су људи, који су рођени новим животом, који га сами изграђују, одлучни, готово фанатични. Притом данас, многи радови не изазивају утисак да су то „примерци“ тоталитарне уметности, него су то ликови лепих жена, на платнима, која су настала у контексту свог времена, - биле то спортисткиње Александра Самохвалова или опуштена „Жена у лежаљки“ Јурија Пименова.

Протеклих двадесетак година у Русији се више пута мењао однос према уметности социјалистичког реализма. Након распада СССР сликарство совјетских уметника се нашло на мети оштре критике. Сматрали су га коњуктурним и изразито слабим. Након десетак година интересовање према уметности соцреализма се обновило. Радови сликара класичара совјетске уметности изазивали су одушевљење,- настаје мода на колекције, цене на аукцијама расту. Државни музеји и приватне галерије почели су да организују тематске изложбе, које су изазвали интерес посетиоца.

Можемо имати различите ставове према стваралаштву уметника совјетског периода, али све слике, које су одабрали организатори изложбе „Венера Совјетска“ обједињује јединствена идеја – да се прикаже, како су схватали и стварали женску лепоту совјетски сликари тог периода.

Армен Апресјан,