КЕНАН ХАЈДАРЕВИЋ : СРБИЈИ СУ НЕОПХОДНЕ ЕВРОПСКЕ ВРЕДНОСТИ

1. Колико је овом тренутку Србија заиста близу ЕУ?

Трагично је да званичници у Србији изјављују како никада нисмо били ближи Европској унији, а знају да сада следи тежи део посла где ће се видети да ли смо ми уопште као друштво спремни да идемо ка Европи, у исто време мењајући сами себе и прилагодјавајући се правилима и прописима једне заједнице, чији чланови зелимо да будемо. Србија је близу Европе колико су и они који је данас воде искрени у томе, значи тапкамо у месту.


2. Борба против корупције као искрена борба против криминала у Србији или борба за бољу позицију на следећим изборима?

У самом вашем питању се види и размишљање људи када се спомене та борба против корупције. Она пре свега одише хиром једног човека, који се у исто време понаша као полицајац, тужилац, судија и затворски чувар, да своју моћ коју је добио противно свим законским и моралним начелима, употреби у борби против оних са којима има пре свега личне несугласице, при цему докази прво иду пред јавно мњење на проверу путем таблоида, па онда следе хапшења. Из мотива који су погрешни не може се ни очекивати резултати на пољу борбе против корупције и криминала. Либерално демократска партија је у парламенту предлозила Декларацију о борби против системске корупције, која се бави овим питањем и предлаже конкретне кораке, али је власт очито глува на то, јер је покреће жеља за реваншизмом и осветом према свима онима који нису хтели да се поклоне пред новим владарима.Такође, предложили смо И формирање анкетног одбора који би испитао утицај представника крупног капитала на политичаре и странке, али власт је одбила да о томе уопште и говоримо у Скупштини.

3. Да ли Србија данас има искрену и праву опозицију, будући да су скоро све странке на неком нивоу у власти?

Овде се пре свега поставља питање да ли власт има опозицију у мишљењу. Има странака које су у парламентарној или ванпарламентарној опозицији, а који ипак дају екстракт екстемизма овој власти када то затреба, па их зато не моземо сматрати опозицијом. Либерално демократска партија, није странка коју вуче жеља за критиком и терањем контре зарад скупљања политичких поена, нас покреће потреба и истинска забринутост за то куда иде ова земља. Ми смо та опозиција у мишљењу кад говоримо о неопходности промене Устава, одбрани аутономије Војводине, другачијој политици према Косову, департизацији која ће онемогућити да се на директорска места постављају особе чији је једини квалитет тај што су скинулу беџ са ревера. Зато и трају ови напади власти пре свега на нашу политику, а онда и на нас лично као појединце.

4. Колико по Вашем мишљењу младе људе у Србији занима политика, а колико неке обичне, свакодневне, животне ствари?

Поражавајући су ти подаци који говоре о спремности младих људи да почну да се баве не само политиком, него уопште друштвеним ангажманом за добробит заједнице. Губљењем ауторитета у претходних, сада већ више од двадесет година, изгубила се и потреба и жеља младих да следе нека уверења, појединце и да на крају дају свој печат ономе што раде. У непрестаном разговору са њима покушавамо да одгонетнемо све те проблеме и идентификујемо све разлоге за њихов пасивизам, а ми као странка придајемо томе пуно важности желећи и институционално да их подржимо и оснажимо.Све је политика и за те друге животне ствари понестаје простора, ако политичка клима диктира други темпо.

5. Европске вредности као услов за ЕУ или европске вредности као мотор реформе Србије?

Искључиво као мотор унутрашњих промена, изградњи институција, оснаживање економског раста путем отварања тржишта, а не као поштапалица без правог значења и сврхе. Од оснивања странке, причамо о овим стварима, не дозвољавајући да се то приближавање Европској унији схвати као неко оптерећење, вец искључиво као шанса за оздрављење целог друштва и промену амбијента у коме живимо. Зато што ЕУ не доживљавамо као банкомат, ми смо и оспоравани, нападани и прокажени, јер знамо да доласком ових вредности, за многе који су неискрени у свом бављењу политиком и крајње злонамерни неће бити места.