Мираш осоколио вехабије

Ако неко под плаштом слободе вјероисповијести показује склоност ка насиљу према вјерским службеницима, ометању вјерских обреда, обијању и отимачини богомоља или, не дај Боже, тероризму, онда то престаје да буде питање из домена канонског или шеријат
Протојереј Велибор Џомић говорећи о вехабизму у Црној Гори изјавио је за "Дан" да нема велике разлике између дјеловања вехабија и Мираша Дедеића. Он сматра да је "дјеловање распопа Дедеића заправо осоколило поједине вехабије да нападају имаме и покушавају да отимају џамије". Према његовим ријечима, нема разлике између насртаја Мираша Дедеића на Цетињски манастир 18. априла ове године и учесталих напада вехабија на Цареву џамију у Сарајеву, Араб џамију у Новом Пазару или Султанију џамију у Плаву.
-Да не помињемо како су вехабије у јуну 2005. године претукле имама Рагипа Личину у селу Лозна код Бијелог Поља или имамовог оца у Улцињу. Забиљежени су слични атаци и у Ибарцу, Сухом Пољу, Плаву и Рожају. То је криминално понашање и не може се прикривати тобожњом слободом вјероисповијести. Нико нема право да атакује на другога да би се молио Богу и каква је то вјера ако јој је предуслов да обијеш браву на цркви или џамији или да удариш другога да би се ти молио Богу - оцијенио је Џомић.
Он је додао како је о постојању проблема вехабија у Црној Гори сазнао из штампе, а посебно из текста Резолуције Мешихата Исламске заједнице Црне Горе од 22. новембра прошле године.
- Тај проблем се, нажалост, рефлектује двојако. С једне стране, он се јавља међу вјерницима исламске вјероисповијести, а с друге стране међу вјерским службеницима - имамима Исламске заједнице Црне Горе - рекао је Џомић.
Одговарајући да ли је питање вехабија питање слободе вјероисповијести или нешто друго, Џомић је истакао: "Прије свега, морам да нагласим да, све док је то питање на нивоу вјерских или, како то свјетовни људи кажу, доктринарних расправа унутар Исламске заједнице Црне Горе, мора се констатовати да је у искључивој надлежности органа Исламске заједнице које познаје шеријатско право и устав те вјерске заједнице".
- Како ће се то питање ријешити, односно да ли ће Исламска заједница Црне Горе одустати од ханефијске правне школе којој овдашњи Муслимани припадају и усвојити вехабијску школу остаје да се види. У сваком случају, то је у надлежности постојећих и признатих органа Исламске заједнице. Оно што је канонско право у Православној цркви то је и шеријатско право у Исламској заједници и те норме се у свим унутрашњим питањима морају поштовати. То се јасно види из Резолуције Мешихата, али и из јавних наступа вјерских службеника Исламске заједнице - истакао је Џомић.
Међутим, каже он, ако неко под плаштом слободе вјероисповијести показује склоност ка насиљу према вјерским службеницима, ометању вјерских обреда, обијању и отимачини богомоља или, не дај Боже, тероризму, онда то престаје да буде питање из домена канонског или шеријатског и постаје питање из домена кривичног права једне државе.
Говорећи о томе како су вехабије дошле на простору Црне Горе, протојереј Џомић каже:"Од добро обавијештених људи који припадају муслиманској вјероисповијести чуо сам да су вехабије на ове просторе дошле преко Босне и Херцеговине након рата, а у БиХ су за вријеме рата ушли са пасошима западних држава".
- Они тамо јесу доносили помоћ, али су донијели и вехабијско учење о исламу тако да они данас себе сматрају истинским Муслиманима, а све друге називају отпадницима - рекао је Џомић.
Одговарајући на питање како Митрополија црногорско-приморска гледа на овај проблем, Џомић каже да се ради о унутрашњем питању Исламске заједнице.
- То је класично унутрашње питање Исламске заједнице Црне Горе са којом имамо коректну комуникацију. Ми, наравно, ни на који начин не желимо да се мијешамо у то питање као што су се, нажалост, неки неодговорни вјерски службеници Исламске заједнице у Бару и Бијелом Пољу својевремено јавно сретали са анатемисаним и проклетству предатим распопом Мирашем Дедеићем и на тај начин се директно мијешали у унутрашње ствари православних хришћана у Црној Гори. Сличну амбицију су показивали и поједини, али исто тако малобројни, римокатолички свештеници који су жељели да продубљују подјеле међу православнима и лове у мутном не би ли кога прекрстили и превели у римокатоличку вјеру - нагласио је Џомић.

Нијесам вехабија

У Дневним новинама "Дан" од 30.5.2007. на насловној страни и страни 12, под насловом "Откази због вехабија", између осталог, стоји: "Они (Сеад Јасавић и Ферид Ораховац) имају одређених симпатија према тој секти, односно вехабијама и вехабизму - казао је Аговић", а у даљем тексту стоји: "Да је ријеч о двојици имама за које се сумња да су вехабије потврђује и чудна интерпретација шеријатског права, објављена у "Елифу", гласилу Исламске заједнице, којом су изопштени имами опоменути да је обављање вјерских обреда невалидно без постављења од стране духовне институције, односно Мешихата ИЗ Црне Горе".
С тим у вези, јавно тврдим да нијесам вехабија, да имамску службу обављам у потпуности према прописима ислама и Исламске заједнице, што ми је потврђено на посљедњој сједници и од стране реиса Исламске заједнице. Надаље, никада ми он, нити секретар Мешихата, Бајро Аговић, нити било који члан Мешихата, у службеним контактима, није рекао да сам вехабија или да гајим симпатије према њима. Према томе, нетачне су инсинуације изнијете у цитираном тексту којима се на овај или онај начин, у форми "сумње", доводим у везу са вехабијама.
Недопустиво је да се неаргументовано, сумњама и претпоставкама, јавно атакује на моју част и службу, с циљем искривљивања слике о мени као вјерском службенику и као грађанину.
Ферид Ораховац, имам у Подгорици

Нема толеранције за насиље

Протојереј Велибор Џомић сматра да са вехабијама у Црној Гори треба поступати исто као и са Мирашем Дедеићем и његовим распопима.
- Њима се већ ставља до знања да се неће толерисати било какво насиље. Спадам међу оне који сматрају и заговарају европски стандард да свака држава, па и Црна Гора, сваком свом грађанину мора да обезбиједи право на слободу вјероисповијести. И вехабије и распоп Дедеић су грађани Црне Горе и они, због тога што су изопштени из ислама или рашчињени у православљу, не могу бити ускраћени у коришћењу грађанских права. Међутим, изопштена и рашчињена лица нигдје у свијету немају права на насиље, криминал, отимачину, ометање вјерских обреда, крађу имовине или имена и лажно представљање. Свуда у свијету држава контролише такве особе и спречава им да уношењем смутње и забуне, крађом имена и имовине традиционалних цркава и вјерских заједница нарушавају вјерски мир и међувјерску толеранцију - казао је Џомић у разговору за "Дан".

Фратар без коментара

Фратар из Тузи, патер Пашко, јуче није желио да коментарише проблем вехабија у Црној Гори, као и престанак радног односа у Исламској заједници двојици имама због симпатија према том покрету.
- То је ствар Исламске вјерске заједнице. Те ствари се мене не тичу тако да не бих коментарисао ту појаву.
Дон Јанез Миртек, такође, није желио да коментарише појаву вехабизма у Црној Гори. Он је казао да он није позван да говори о томе.
С друге стране, поједини представници Исламске заједнице и Римокатоличке цркве у Црној Гори нијесу се сустезали да коментаришу ставарање паралелне православне црквене организације и сустежу се од сусрета са представницима такозване Црногорске православне цркве и Мирашем Дедеићем.