Силовања у Индији – ко је крив?

Суђење 5 оптужених за групно силовање и убиство једне студенткиње, извршено 16. децембра протекле године у Јужном Делхију, не само да остаје тема, о којој се активно расправља у индијском друштву, већ има светски значај.

Чинило би се, са гледишта права да је предмет доста једноставан. Ако оптужени буду признати кривим, судећи по свему, доказа има довољно, они морају да буду строго кажњени. У складу са законом, они могу да добију чак и смртну казну.

Међутим, предмет је изашао из чисто правних оквира, - сматра експерт Руског института стратешких истраживања Борис Волхонски.

- Статистике злочина према женама у Индији су потресне. Није реч само о силовањима, већ и насиљу у породици, које ретко постаје познато јавности. То су и акције, које се сматрају легитимним и прихватљивим са гледишта морала, међутим, уствари крше све етичке норме, например, убиство нерођене деце, када постаје јасно да су то женска деца.

2011. године је у Индији регистровано 24 хиљаде силовања, што је за 9 одсто више него годину дана раније. И то реч је само о регистрованим случајима. Статистичари не знају колико је било случаја, када се жртва бојала да то пријави.

Према подацима индијских медија, током последњих 5 година на изборима различитих нивоа балотирало се више од 200 кандидата, који су у својој биографији имали насиље или друге злочине, извршене према женама. Неколико људи је чак постало посланицима законодавних сабрања својих држава, без обзира на такву љагу у биографији. Између осталих, посланицима је постало 6 људи, оптужених за силовање и 36 за друге злочине према женама.

Према статистикама, силовања у Индији се врше малтене сваких 20 минута. Међутим, све до сада о таквим случајима се углавном ћутало.

Злочини према женама све до сада се нису сматрали не премостивом препреком за избор у законодавним органима власти. Можда је злочин у Делхију одраз озбиљне социјалне тенденције, каратеристичне за данашње индијско друштво? Коментар Бориса Волхонског.

- Такву претпоставку потврђују и сумњива реаговања неких политичара, друштвених и религиозних делатника. Многи од њих – представници различитих странака, држава, конфесија – уствари преваљују део кривице на жртву. Рецимо, индуски проповедник Асарам Бапу каже да би девојка морала да узме силеџије за руку, назове их браћом и, позвавши Господа у помоћ, моли да је поштеде. Други сматрају да неудата девојка не би смела да шета ноћу Делхијем у друштву свог пријатеља, или подсећају на норме морала у одевању. Неки апсурдно тврде да је чињеница насиља била предодређена неповољним положајем планета, или да је за све крив фаст-фуд, који тобоже мења хормонални однос у организму и провоцира такве случаје.

Таква реаговања сведоче да индијско друштво преживљава дубоку цивилизацијску кризу, - сматра руски експерт.

Дакле, ни најстрожа казна за силеџије неће решити проблем. Његови извори су много дубљи. Такав ће се проблем решавати годинама, ако не и деценијама.