Косово без позивног броја
На Косову функционишу два оператора мобилне телефоније и једна фиксна мрежа, са три различита међународна позивна кода. И док институције кажу да се залажу за добијање косовског позивног броја, стручњаци оценују да се сваким даном све више губи на политичком и економском плану.
Позивни бројеви мобилне и фиксне телефоније на Косову нису власништво Косова. Мобилна мрежа “Вала” користи позивни број Монака, Ипко мрежа има позивни Словеније, док је фиксна мрежа Србије 381.
Антон Бериша, директор Агенције за телекомуникације, оцењује да након ступања на снагу Устава, председник и премијер Косова имају овлашћења да покрену питање међународног телефонског кода Косова.
“Влада треба да се залаже у међународним организацијама као што су УН да постави питање међународног позивног броја,” каже Бериша.
Према његовим речима, Косово пуно губи користећи позивне бојеве других држава.
“Косово губи могућност идентификације као држава. Велики су и комерцијални губици”, оцењује Бериша и додаје да је поседовање позивног броја један од главних стубова државе.
Институције признају да је ситуација компликована. Министар за транспорт и телекомуникације Фатмир Љимај истиче како је непостојање косовског кода створило хаотично стање у телефонији, те додаје да се предузмају кораци како би Косово добило свој позивни број.
“За нас је поседовање позивног броја исто као и могућност економског развоја земље. Покренули смо питање на свим међународним инстанцама и ангажовали смо наше пријатеље да лобирају у УН и Међународној унији за телекомуникације,” каже министар, додајући да Косово може добити међународни код ако постане члан УН или да се пронађу други начини.
Иначе, конференција Међународне уније за телекомуникације која ће бити одржана у новембру ове године, биће прилика да се уведу нови позивни бројеви. Министар Љимај није оптимиста да ће Косово добити ту прилику.
“Надам се, али ће бити тешко да се то деси ове године, пошто Косово најпре треба да постане члан Међународне уније за телекомуникације”, каже министар Љимај.
Познаваоци прилика упозоравају да се не сме чекати и да институције морају тражити прелазна решења. Реџеп Хасани, стучњак за питања у области телекомуникације, каже да су губици од коришћења страних кодова велики, па се пита зашто се тако дуго чека.
“Има земаља са мање више нерешеним статусом а Косово има свој статус. У неким земљама света то питање је решено међусобно како би се избегли губици због непоседовања кода”, каже Хасани.
- Извор
- Слободна Европа
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















