Судбине Херцеговине и Боке увијек биле везане

Уз благослов епископа Захумско – херцеговачког и приморског Григорија, јуче је у част и славу Видовдана код Ђурђеве цркве у Бравенику на Зупцима код Требиња одржан велики Видовдански сабор братства Зубаца. Ријеч је о манифестацији духовног и културног садржаја која његује народно изворно стваралаштво и обнавља вјековну традицију Зубаца, без обзира да ли живе у Требињу, Херцег Новом, Банату, Београду , САД или на другим мјестима. На отварању Сабора послије свете литургије, посвећене косовским јунацима и јунацима погинулим у ослободилачким ратовима, у име организационог одбора новинар Миленко Вицо поздравио је многобројне госте гдје је посебан аплауз добио Дејан Мандић градоначелних Херцег Новог, града, како је речено, у коме живи више Зубчана него на самим Зубцима.У поздравном говору предсједник Сабора Божидар Вучуревић је посебно истакао значај и добре везе Српске Херцеговине и Боке који су у свим добрима и свим несрећама и ратовима били једни уз друге.
Никад се нијесмо разликовали. Све те границе које су нам други силом наметали вјештачким или другим путевима не могу нас подијелити и избрисати трагове нашег вјековног пријатељства. Судбине Херцег Новог и Требиња, Зубаца и Боке су увијек биле увезане. То није било само у бунама и у устанцима већ и у мирно доба. Сада су, чини ми се, у младој Републици Српској, Херцеговина и Требиње пасторче. То се слично дешава и нашој браћи у Херцег Новом да се и они маћехински посматрају у својој независној Црној Гори. Тај пут који је прошао је значајан али он је само једна мала веза и она је много мање значајна од других ствари и других веза које морамо развијати. Још од борбе против отоманске империје никакве разлике није постојало између херцеговачког и бокељског устаника. Када је одступала Српска војска преко Албаније са њима су одступали и Херцеговци и Бокељи све друго су часни и лијепи појединачни примјери – рекао је Вучуревић и затражио од Сабора и народне скупштине племена Зубци да се формира одбор који ће штити интересе овог народа приликом изградње аеродрома али и да преузме обавезу да пренесу из Одесе кости великог зубачког војводе Луке Вукаловића (1823-1873) или ако то не могу да му подигну споменик на улазу у Зубце.
Сабор је поздравио и Дејан Мандић, градоначелник Херцег Новог, казавши да ће првог јула и званично бити отворен пут а овим путем ми постајемо и добре комшије и браћа.
/ Овај пут ће објединити и овај народ и овај крај. И ваш аеродром ће бити колико херцеговачки толико и херцегновски. Тачније, он је у интересу и на корист свих нас. Прексјутра рјешавамо једну физичку препреку која се звала пут. Од ових дана смо поново једно као што смо у духовном смислу једна цјелина – закључио је Мандић.
/ Зубци су мјесто на двије воде. Једна вода пут Херцег Новог а друга вода пут Требиња. Зубчани су много више ограђивали вртове него границу. Многи нијесу ни знали гдје му је граница – рекао је Урош Милојевић из Клека, честитајући Дејану Мандићу отварање пута Мељине –Петијевићи и позивајући људе из Херцеговине, Боке, Баната на регионално повезивање, рекавши да људи сањају на једном тројству сарадњу Херцег Новог-Зрењанина и Требиња.
Сабор је поздравио и Слободан Шараба кандидант за начелника општине Требиње на наредним октобарским локалним изборима. Он је у свом обраћању обећао да ће са својим сарадницима све учинити да се на Зубце доведе вода и да се овај крај између Требиња и Херцег Новог учини тим и другим пословима бољим и економски снажнијим.

Уручена признања

На крају уручена су и признања Сабора, а добили су их за научно истраживачко прегалаштво и допринос у историографији Зубаца професор др Рајко Вукашиновић, за допринос у заштити животне средине НВО- Врсиње, за титулу првака свијета у каратеу Маја Мирдиња, првак Републике Српске у џудоу Ђорђе Кисин, за постигнуте резултате у музичкој умјетности у Републици Српској Драган Спаић.
У име награђених се захвалио др Рајко Вукашиновић. Он је посебно нагласио да је у својој професионалној каријери најљепших 11 година провео у Херцег Новом и да је поносан и да му је драго што је коначно завршен пут према Херцег Новом а што се награда и признања тиче потврдило се и овог пута оно што се народу уради или му се кроз дијело да, оно му народ као творцу и враћа.
На крају саборовања, које је потрајало до касних поподневних сати, учествовали су пјевачи и свирачи као и народни гуслари Ђорђе Шараба и Милош Шегрт.