У Москви почео Архијерејски сабор

У московском Хаму Христа Спаса је почео Архијерејски сабор РПЦ. Тај виши орган јерархијског црквеног управљања ће заседати до 5. фебруара. Он ће размотрити важне унутарцрквене проблеме и питања, значајне за друштво.

Више од 280 архијереја из 147 епархија Московске патријаршије из Русије, бивших совјетских република и иностранства – то је састав учесника Сабора. Он ће бити одржан под председништвом Првојерарха РПЦ, његовом иступању ће бити посвећен први дан заседања, - објаснио је у интервјуу радиокомпанији Глас Русије портпарол патријарха Кирила ђакон Александар Волков.

- То је реферат, у којем патријарх Кирил пружа своју оцену и своју визију свих процеса, који се одвијају у цркви током последњих година. Пре свега је реч о периоду између сабора. Патријарх ће изнети своју визију о даљем развоју црквеног живота. Даље ће архијереји разматрати реферат, према резултатима ће бити усвојени многи важни одлуке и документи.

Неке теме, које ће разматрати архијереји, разрађивало је Међусаборно присуство РПЦ у току 2 године. Например, могуће је да ће најзад бити стриктно разрађена процедура изабрања патријарха, - испричао је Гласу Русије руководилац контролно-аналитичке службе Управе послова Московске патријаршије архимандрит Сава Тутунов.

- Још је 2009. године Помесни сабор предложио јасну процедуру изабрања патријарха. Све до сада је та процедура сваки пут била дефинисана. Осим тога, Међусаборно присуство је разрадило документие у вези са ставом Цркве према неким спољним чиниоцима. Например, таквим, као што је јувенално право, питање електронске идентификације грађана, став цркве по питањима екологије. Свакако, поред ових тема могу да настану и друге.

Претходни Архијерејски сабор РПЦ је био одржан 2011. године. Онда су били усвојени важни документи, као што је, рецимо, «однос РПЦ према намерном јавном богохулењу и клеветама цркве». Све саборне одлуке важе одмах после њиховог усвајања, те одређују став цркве у различитим питањима, - објашњава архимандрит Сава Тутунов.

- Што се тиче докумената, повезаних са животом друштва, то је, с једне стране, декларација о намерама. Односно, црква се изјашњава у вези са одређеним питањима. На основи тог става ће одговорне за те правце црквене структуре почети да воде дијалог с државним органима власти и друштвеним структурама, ослањајући се на став цркве, подржан од стране архијереја.

Одлуке сваког Сабора су важне и за архијереје, и за обичне вернике. Рад епископа је усмерен управо на то да би живот цркве, њене пастве и друштва постао бољи.