Преко рестартовања на нормални колосек

Годишња међународна конференција о проблемима безбедности, завршена у Минхену, крила је у себи овог пута неколико подводних каменова. Она је одржана у тренутку максималне неодређености по питању превладавања ситуације у Сирији. Јасно је да дати проблем захтева активну сарадњу, пре свега Русије и САД. Ипак управо у руско-америчким односима последњих месеци нагомилао се велики негативни баласт објективног и субјективног својства. Тако да је минхенски форум од почетка био осуђен на повишену пажњу.

Овог пута водећи политичари и дипломате требало је да говоре максимално конкретним језиком. Постојала су два главна питања. Прво – шта се дешава у Сирији. Друго – да ли ће се наставити рестартовање руско-америчких односа.

Индикативно је да је шеф опозиционе нациналне коалиције Моаз ал-Хатиб дао на конфренцији сензационалну изјаву да је његова коалиција спремна на преговоре са властима Дамакса. По његовим речима, то се чини у име прекидања крвопролића и очувања стотина хиљада живота цивила. Моаз ал-Хатиб сматра такође да је неопходно састати се са Сергејом Лавровом. А амерички потпредседник Џо Бајден није скривао да између Москве и Вашингтона остаје много противречности. То је проблем признања независности Абхазије и Јужне Осетије, путеви разрешења сиријске кризе, неслагања о ПРО и даљем проширењу НАТО-а. Са своје стране Сергеј Лавров је напоменуо на жалосно чувени акт Магинтског, али је изразио страну да са обе стране постоји разумевање да поред неслагања, оне имају много интереса који се подударају. Али једна од области где потенцијал руско-америчке сарадње очигледно није искориштен јесте сиријски проблем.

Питање власти у Сирији само је део ширег геополитичког проблема везаног за распоред снага на читавом простору Блиског Истока. А амо је један од кључних чворова противречности борба за регионално вођство Саудијске Арабије и Ирана – подсетио је Глас Русије шеф катедре за европске интеграције МГИМО МИП Русије Николај Кавешников. Ова околност захтева од САД и Русије тешњу сарадњу у интересима регионалне безбедности.

- У данашњим условима Сирија је једини савезник Ирана. А пошто је Египат испао из игре због реовулицје, управо Иран и Саудијска Арабија иступају као два главна лидера у региону. При томе реч је о лидерима који су конфликтни како из политичких, тако и религиозних мотива.

Тако да је развој ситуације око Сирије део ширег плана одређених америчких кругова да преформатирају читав Блиски Исток, потврдио је у разговору за Глас Русије експерт Руског института за стратешка истраживања Аџар Куртов.

- Све оптужбе на адресу Башара Асада сведоче само о једном: Сирија треба да постане нова жртва тог експеримента, који су САД замислиле на Блиском Истоку. Статус Русије и Кине као сталних чланова СБ УН даће им могућност да у најмању руку омету легитимизацију оних напора САД који су усмерени на дестабилизацију и свргавање режима Асада војним путем.

Бивши амбасадор САД у Русији Џејмс Колизс убеђен је да свако ко сматра да ћемо се ми са њима (Русима) растати, и нека се они кувају у сопственом соку, једноставно не схвата ситуацију. Мораћемо да се бавимо са њима решавањем проблема. А бивши помоћник државног секретара САД за евроазијске послове Метју Брајза сматра да администрација Обаме треба објективније да прилази руској политици и да претвори рестартовање од појединачног акта у стабилни курс добрим колосеком.

Петар Искендеров,