Астероид ће пролетети, опасност ће остати

Осетљиви грађани који нису дочекали у децембру смак света, добили су нови повод за узнемиреност. 15. фебруара око Земље ће пролетети астероид пречника 45 метара DA14. Максимално зближавање ће изнети око 28 хиљада километара. Толико близак лет небеског тела таквих размера није забележен од 90-их година.

Предстојећи догађај поново наводи да се замислимо над тим да је опасност од астероида и комета за земљане сасвим реална. Земљина кугла чува неколико трагова сличних катаклизми. То је чувени кратер у Аризони и још два гигантска кратера пречника преко 150 километара: један код полуострва Јукатан, други се налази под песком Сахаре. Ако се астероид пречника 45 метара DA14 једном судари са Земљом, он ће донети много невоље, говори доцент астрономског одељења Физичког факултета Московског универзитета Валдимир Сурдин.

- Актуелни астероид од 45 метара је отприлике исти као и тунгуски метеорит који је пре 100 година пао на Земљу. Од његове експлозије у атмосфери пострадала је тајга, започели су пожари отприлике на површини савремене Москве. Тако да је пад тела на десетине метара опасан, ако се дешава над густо насељеним регионима. Још је нерпијатније што ако падне у океан, тада цунами може да искомпликује живот приобалним регионима.

DA14 астрономи су открили пре годину дана и израчунали да 15. фебруара његова орбита са Земљом се неће пресећи. Много горе стоје ствари са десетометарским небеским телима која је за сада могуће идентификовати тек један дан пре пада на Земљу. Такав астероид се распао изнад ненасељеног региона у Индонезији 2010. године, при томе експлозија је била три пута снажнија него на Хирошими. Научници су се позабавили стварањем мреже астероидског мониторинга. Уз њену помоћ опасни космички објекти ће моћи да се примете две недеље пре њиховог пада на Земљу. То ће увећати време за евакуацију људи. Великих телескопа који би посамтрали ситне астероиде далеко од Земље за сада нема, али они се праве, говори Владимир Сурдин.

- Неколико земаља удружује своје напоре да постави неколико таквих телескопа по земљиној кугли и чак да их пошаље у космос. Ради се о томе што не можемо да приметимо астероиде и комете које лете ка Земљи од стране Сунца – оно заслепљује оптичке уређаје. Зато треба послати телескопе иза Сунца, на супротни део земљине орбите, и посматрати одатле астероиде.

Први специјални телескоп Сентинел треба да буде избачен 2018. године између орбите Земље и Венере. Средства за њега сакупља приватни фонд у САД. Уређај ће радити у инфрацрвеном дијапазону и тражити астероиде по разлици у температури измђеу њиове површине и општег хладног фона космоса. Ипак чак најсавременији инструменти неће из корена решити проблем астероидске опаности, објашњава водећи научни сарадник физичког Института РАН Сергеј Богачев.

- Сада се много ради на разним срествима контроле околног простора, али такви системи не дозвољавају да се спречи судар са Земљом, само информишу. То су системи за обавештавање, али не за спречавање. Човечанство још не може да спречи судар.

Сада је смишљено око 20 начина борбе против опасних космичких објеката: планира се да се скрене небеско тело са опасног курса ка Земљи, тако што ће се на њему поставити ракетни мотор или разорити астероид помоћу експлозије. Није искључено да ће се против DA14 убудуће примењивати једна од заштитних методика. Сада се његова орбита скоро подудара са земљином, али њени параметри ће се веома променити после зближавања са нашом планетом. Од тога на ком тачно растојању ће он проћи од Земље зависи вероватноћа каснијих судара. За сада се сумарни ризик до 2069. године оцењује нао шанса један према 3 хиљаде.

Борис Павлишчев,