Руско географско друштво ће наставити да трага за скитким златом
Руско географско друштво ће наставити трагање за скитским златом у Туви и проучиће Новосибирска острва. Тамо испод леда скривени су мореузи о којима се до данас ништа није знало. Први заменик извршног директора Руског географског друштва Дмитриј Поликанов говорио је за Глас Русије о предстојећим експедицијама.
Најмасовнији пројекат Руског географског друштва ове године биће нова волонтерска експедиција у сибирску Туву. Ускоро ће тамо бити постављена деоница железнице до другог великог сибирског региона – Краснојарске покрајине. Али још пре почетка изградње научници и волонтери истражиће све брежуљке и древна насеља. То што има историјску и археолошку вредност биће сачувано. Ради тога чак може да се промени маршрута нове магистрале. У току прве експедиције прошле године научницима је пошло за руком да нађу остатке древних цивилизација, говори први заменик извршног директора Руског географског друштва Дмитриј Поликанов.
- Тамо је огромна количина брежуљака дуж железничке пруге која ће бити изграђена. Ти брежуљци крију наслеђе скита. Ова експедиција је још једном потврдила да су они живели на тој територији. Наш задатак је да нађемо скитко злато.
Волонтери учествују и у другим пројектима. На пример, на земљи Франца Јосифа у Арктику заједно са научницима рашчишћавају територију бивше совјетске војне базе. Војници су отишли одатле почетком 90-их. Рђаве бачве и чак бетоснке конструкције се одвозе на копно. Сада је најважније обновити јединствену природу архипелага. Јер тамо, као и на Новосибирским острвима, очувани су остаци древних животиња, између осталог мамута. У плановима Руског географског друштва је да се настави проучавање ових најудаљенијих северних острва, истиче Дмитриј Поликанов.
- Управо у области земље Франца Јосифа и Новосибирских острва под ледом се крију острва и мореузи. Ако некада због глобалног загревања ледник се истопи, појавиће се нови географски објекти на карти наше земље.
Белих мрља на карти Русије има све мање. Ипак има их довољно за деценије истраживања, уверен је Дмитриј Поликанов.
- Наша земља иза Урала још увек је лоше проучена. Сасвим недавно наше колеге из Сахалинског регионалног одељења откриле су неколико нових објеката у океану поред Курилских острва: мореузе, косу, стену и чак острво. Природа наставља да нам поставља загонетке, а Руско географско друштво наставља да их одгонета.
Посебна пажња се поклања очувању Бајкала – највећег слатководног језера на планети. Руски научници заједно са колегама из Кине и Монголије проучавају изворе загађења трансграничних река, как оби зауставили доспевање отпадних вода у Бајкал. Осим тога, сада практично сви пројекти разраде приобалног појаса или постављања нафтовода и гасовода преко морског дна налазе се под контролом научника. Пре њима је задатак не само да проуче флору и фауну тешко доступних територија, већ и да прате да интреси бизниса не штете екологији.
Александра Захарова,
- Извор
- Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- археологија
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















