Бизнис и деца – нераздвојиви појмови за САД

У последње време у медијима и друштву активно се разматра тема усвајања руских грађана у америчке породице: наводи се аргументација за и против. На крају се појавило много митова и измишљотина.

Мит први: сиромашној руској деци ће у Америци бити много боље него у домовини. Али како показује пракса, до недавно новости су се шарениле од саопштења о томе да су једно руско дете заборавили у колима, оно се угушило, друго су претукли, треће удавили. Значи тако изгледа срећно америчко детињство. И то поред тога што је између Русије и Америке деловао споразум о усвајању руске деце који у пракси не само да није функционисао, него као да није ни постојао. На примеру шестогдишњег Максима Бабајева који је био подвргнут насиљу од стране америчких родитеља који су га усвојили, Сереј Чумарев, старији саветник Руске амбасаде у Вашингтону, изнео је детаље тог случаја.

- Најважније што је зачудило је однос свих власти датом округа према предтавницима Руске амбасаде који су допутовали како би разјаснили ситуацију. Ми смо се обраћали у пет разних канцеларија. Почев од офиса тужиоца, суда па до специјалне управе архива шерифа округа. Свуда су се према нама односили са крајњим неповерењем. Свуда су нам давали само оне информације, при томе за новац, коју нису могли да нам не пруже ни под каквим околностима. То је оно што је познато јавности. Све једно у редигованом облику све то добијамо. Директно су у нашем присуству прецртавали црним фломастером све податке и све постојеће информације о том случају. То за Америку није новина. Тако је извршена редакција свих протоколима о мучењу у сепцијалним затворима и слично. То је уобичајена пракса.

Из свега поменутог проистиче мит број два: у Америци је строги закон који никога не штеди. Ипак у погледу деце САД су испољиле неспобност адекватног кажњавања „својих“ и „туђих“. И на крају је америчка Темида била слепа у погедлу пресуда својим грађанима и исељеницима из других земаља.

Када је реч о степену кажњавања у САД, за оне који дирају невину децу чуди неадекватност изречених пресуда. У многим случајевима када се противправне радње допуштају у погледу деце рођене у Русији, амерички родитељи добијају две до три године затвора. Или чак пролазе са новчаном казном, укором и јавним радовима.

Несумњиво, случајеви адекватних кажњавања таквих мучитеља су постојали. 90-их година једну од мајки која је усвојила дете из Русије и малтеретирала га, стрпали су иза решетака на читавих 20 година. Ипак статистика последњих година доказује да кривци одседе у затвору само половину казне. Зашто Американци тако посебно воле руску децу? Можда зато што Русија није чувена по економској стабилности и сиромашној деци је боље у комфорној и уређеној Америци? Све то је упечатљиви пример замене појмова као што је милосрђе и бизнис, сматра Сергеј Чумарев.

Један од главних аргумената који наводе противници закона Диме Јаковљева гласи: руску децу осим Американаца нико не усваја. Упоредо са тим број руске деце усвојене у САД нагло се смањује. За 2011. годину скоро за четвртину. Ради поређења исте године руски грађани су усвојили скоро 10 пута више деце него Американци из русије. Уз то Америка је изгубила статус јединог уточишта за руску сирочад, пошто се последњих година општи број усвајања и Шпанији и Француској практично изједначио са америчким показатељима. При томе, за разлику од САД, у европским земљама деци из Русије се осигурава виши ниво безбедности, заштите законитих интереса и основног права на живот. Судећи по ракцији друшва која се у последње време мења у Русији, већина сирочади ће остати у Домовини. Једноставно зато што ће наћи нове родитеље управо овде.

Љубов Курјанова,