Почетна страница > Новости

Обиљежен Дан општине Мркоњић Град

Обиљежен Дан општине Мркоњић Град
06.02.2013. год.
Становници Мркоњић Град обиљежили су 4. фебруар Дан општине и седамнаесту годишњицу повратка становништва из избјеглиштва. Дан општине установљен је у знак сјећања на 4.фебруар 1996.године, када су се Мркоњићани послије петомјесечног избјеглиштва вратили на своја огњишта.

Они су у јесен 1995.године током ратних дешавања морали у бијег пред хрватском војском. За вријеме окупације хрватске снаге починиле су злочин над 364 цивила и заробљеника српске војске од којих је 210 са подручја мркоњићке општине. Град је био разорен и опљачкан. Хрватски војници порушили су и запалили око 1600 кућа, око 700 станова, а 3100 станова је било оштећено. Страдао је цјелокупан сточни фонд, опљачкана покретна имовина, постројења из фабрика и слично. Ратна штета процијењена је на 680 милиона марака.

Тим поводом у капели Светог апостола Марка служен је парастос за борце погинуле у протеклом рату, након чега су делегације општине и Борачке организације положиле цвијеће на спомен-обиљежје масовне гробнице на православном гробљу, као и на централно спомен-обиљежје погинулим борцима на Тргу српске војске.


Начелница општине Дивна Аничић истакла је да нико ни послије 17 година није одговарао за злочине почињене у Мркоњић Граду, али да ипак треба да вјерујемо и да се надамо да ће неко бити кривично осуђен за ове злочине.

- Свједоци смо да су генерали Анте Готовина и Младен Маркач ослобођени и да им није суђено  за злочине почињене у Олуји и то оставља горак траг онда када ми исчекујемо да им се суди за злочине у Мркоњић Граду, јер ми не можемо да поднесемо тужбу за нематеријалну штету док неко не буде кривично осуђен-  рекла  је Аничићева. Истичући да  нама остаје вјера и нада да ће неке генерације дочекати да Хрватска одговара за бар дио онога што је Хрватска војска одбране организовано пљачкала.

Породице жртава кажу да су огорчене што за ове злочине ни послије 17 година још нико није одговарао иако постоје сви докази.

Здравко Караћ је 3. априла 1996. године међу 181 тијелом есхумираним из заједничке гробнице у Мркоњић Граду препознао брата, који је према налазима патолога звјерски мучен.

- За вријеме есхумације био сам иницијатор отварања масовне гробнице. Било је катастрофално, и сада не знам шта да кажем након оволико времена,  јер ништа није предузето да се казне починиоци. Покрећу се одрђене иницијативе, али то све завршава скривено у фиокама – каже Караћ.

Поводом Дана општине у Културно- спортском центру ‘’Петар Кочић’’ одржана је и свачана академија на којој су  додијељена општинске награде и признања.

Повељу заслужног грађанина  добили су др Милан Будимир(постхумно) из за постигнуте резултате у области науке и умјетности на подручју општине Мркоњић Град и др Мирослав Караулац (постхумно) за изузетна остварења о области образовања, науке и културе;

Похвалу општине Мркоњић Град добило је предузеће ‘’МИГ Електро’’ за изузетан допринос и постигнуте резултате у области привреде на подручју општине Мркоњић Град.

Захвалницу општине добили су просвјетни радници Марија Вулућ и Зорка Дакић, пољопривредници Весна Ступар и Радомир Лазендић, потпредсједник Удружења пензионера Субашић Жарко, предсједник Удружења грађана ''Медљанци'' Крстан Томић, те Симо Попадић (постхумно) предсједнк Савеза удружења бораца НОР-а.

На академији је пригодном бесједом присутне поздравила начелница општине Дивна Аничић.

- Поздравља све вас који сте данас дошли да достојанствено и величанствено прославимо Дан општине и Дан повратка. Прошлу годину ћемо памтити по ослобађајућој пресуди за генерале Анту Готовину и Младена Маркача, у тренуцима кад очекујемо да им се суди за злочине у Мркоњњић Граду. Помтићемо је и по неколико лијепих чињеница и догађаја. Број запослених у 2012. години остао је на нивоу 2011. године што је велики успјех. Желим да се захвалим свима који раде и који запошљавају, јер знамо колико је тешко одржати свако радно мјесто. Памтићемо је и по томе  јер смо сачували од стечаја Фабрику конфекције ''Младост'' и сада чекамо стратешког партнера. Узаједно са Владом Републике Српске  и италијанским инвеститором потписали смо меморандум о изградњи фабрике за прераду силицијума. У прошлој години исплатили смо сва социјална давања и све плате запосленима, као и свих 252 стипендије. Такође смо средствима из Развојног програма обновили Дом здравља. Захваљујући донацијама појединаца и колектива завршили смо и црквену кућу, а крајем прошле године заблистала је и нова црква. За крај ове бесједе истакла бих и улазак Фудбалског клуба ''Слобода'' у Прву лигу и историјску утакмицу са Борцем на нашем стадиону.

Начелница Аничић је истакла да у наредном периоду предстоји неколико важних пројеката, као што је изградња пословне зоне, покретање производње у фабрици ''Младост'', затим помоћ инвеститорима за нову фабрику силицијума, помоћ фабрици обуће ''Бема'', која ове године планира да запосли 100 нових радника, помоћ руководству ''Миг Електро'' око покретања производње у Металцу и наравно помоћ свима који запошљавју да одрже постојећи ниво.

У културном дијелу академије наступили су чланови вокалног ансамбла ''Глас Не Жице'' из Београда  и члумци мркоњићког Градског позоришта.

  

 

    

         

    

    

      

 

 

 

 

 

 

 



  • Извор
  • vijesti.RS
  • / www.Mrkonjic-Grad.RS


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »