Нова година у Кини - повод за давање отказа

Нова година или Празник пролећа је од давнина вероватно главни и најдужи празник у Кини. Ове године она наступа 10. фебруара, али је за нерадне дане званично проглашено седам дана, од 9. до 15. фебруара. Покровитеља године, воденог (црног) Змаја, замениће водена (црна) Змија, која ће „владати“ до 31. јануара 2014. године.

Нова година у Кини се може назвати „месечевом“, пошто се тачан датум сваки пут одређује по лунарном календару, на основу Месечевих мена. По грегоријанском календару празник пада у време између 21. јануара и 21. фебруара. У савременој Кини Нова година се више не слави само „по Месецу“, не заборавља се ни европски 31. децембар.

Иако дочек кинеске Нове године традиционално траје 6 дана, многе компаније својим радницима дају дуже празничне слободне дане, од 2 до 3 недеље. Тако да у Кини месец дана скоро нико не ради. Ово је повезано још и с тим што мноштво радника у фабрикама и заводима, као и канцеларијских радника, своју дужност обавља далеко од свог завичаја – како у границама Кине, тако и у иностранству. А Нова година се обично дочекује у породици, тако да у дане прославе Нове године почињу масовна путовања. И ма колико да се локални чиновници унапред спремају за празнике, скоро никад не може да се избегне саобраћајни колапс на путевима, на аеродромима и на железничким и аутобуским станицама. Рачунајући на то дају се и додатни одмори. После Нове године многи Кинези се не враћају на претходни посао. Кривац за ово нипошто нису бурна славља и необуздане трпезе, већ само новчане награде у висини месечне плате које већина људи добија крајем године. Због тога неко одлучује да дуже остане код куће, а неко на другачији начин организује дуг одмор. После тога је тешко вратити се на радно место због многих разлога, на пример, кад је радно место „забушанта“ већ заузето. Тако да се у пракси дешава да после Нове године кинеским компанијама треба неколико месеци да уђу у ранији режим рада.

Али, вратимо се празнику. Сви чланови породице се окупљају за празничном трпезом. Традиционално, на кинеској празничној трпези могу се видети пилетина, месо и „тофу“ – сир од соје. Како каже Ли Цзунлун, власник ресторана „Стари Пекинг“ и руководилац Центра за кинеско-руске културне везе,

- Код Кинеза, као и код Руса, трпеза је праћена плесом и хорским извођењем популарних песама. На празничном столу обавезно је присутна вотка. Само у Русији није тако јака као кинески „маотај“ од 50-60 степени.

Где је празник, ту је и љубав. По мишљењу психолога, највећи број зачећа дешава се у периоду празника кад се људи опуштају, заборављају на проблеме и могу да уживају у дружењу. Дакле, у Кини врхунац броја рађања пада на октобар-новембар. Другим речима, Нова година с демографске тачке гледишта игра врло битну улогу, без обзира на то с каквом иронијом то неко може да схвати. Тако да влада Кине, која већ дуги низ година спроводи политику „једна породица – једно дете“ има о чему да поразмисли. Можда да се уместо оштрих ограничења у односу на институт породице једноставно скрате новогодишњи слободни дани?

Сад се они традиционално завршавају грандиозним Фестивалом фењера, кад се у градовима и селима одвијају масовна славља, костимиране процесије и скоро свако вече грме ватромети.

Љубов Курјанова,