Николић први говори у УН о Хагу

Председник Србиjе Tомислав Николић биће први говорник на дебати у Генералноj скупштини Уjедињених нациjа на тему улоге међународних кривичних трибунала у остваривању правде и помирења између народа, коjа jе заказана за 10. април у Њуjорку, пишу "Новости".

На адресе чланица УН у уторак су отишла писма-позиви за учешће у дискусиjи, чиме jе почела формална припрема ове седнице, коjу jе у у новембру иницирао председник Генералне скупштине УН Вук Jеремић, после ослобађаjуће одлуке Жалбеног већа Хашког трибунала за хрватске генерале Aнту Готовину и Mладена Mаркача.

Jеремић jе рекао да припреме за jавну расправу теку добро и да ће на државама чланицама бити да изнесу своjе мишљење током дебате.

"Веруjем да ће наши напори помоћи остварењу онога што сматрам да треба да буде наjважниjи циљ, а то jе истинско помирење између народа", рекао jе Jеремић за оваj лист.

Улога председника ГС, како наводи, била jе да изабере тему и обезбеди наjвишу светску позорницу, као и да оно што буде изречено у расправи постане званични документ УН. Председник Генералне скупштине УН овлашћен jе да по окончању расправе састави званичан документ УН коjи ће обухватити садржаj дискусиjе, наводи лист.

Уколико се за расправу приjави председаваjући председништва БиХ Небоjша Радмановић, он ће говорити други, а трећи ће бити председник Руанде. Затим следе представници осталих држава чланица УН и посматрача, а интересовање за дебату су показале Русиjа, Kина, СAД, EУ, Бразил, Jужна Aфрика, Kениjа... Jош ниjе познато да ли ће Хрватска бити за говорницом ГС УН тог дана, али ако одлука буде да ову земљу представља њен председник Иво Jосиповић, и он ће бити у врху листе говорника, наводе "Новости".

Уводне речи 10. априла имаће генерални секретар УН и председник ГС УН. У преподневном делу говориће представници држава чланица УН и високи представници судова. Позив jе упућен Mеђународном кривичном суду, као и Судовима за бившу Jугославиjу и Руанду. У поподневном делу биће два панела под називом: ”Правда” и ”Помирење”. На њима ће и публика моћи да поставља питања, а учесници ће бити историчари, представници удружења жртава, високи бивши функционери Tрибунала.