Нова руска сезона на Антарктику

У Адмиралтејском бродоградилишту у Санкт-Петербругу, најстаријем бродограђевинском предузећу земље, изграђен је нови научно-експедициони брод Академик Трешњиков. Њему предстоји да читав свој радни век проведе међу ледом Антарктика.

Како је за Глас Русије говорио начелник Руске антарктичке експедиције Валериј Лукин,

- На своју прву антарктичку пловидбу академик Трешњиком се упутио из луке Санкт-Петербурга 21. децембра. За њега то ће бити прво искушење у ледовима Антакртика. Брод је направљен специјално за нашу антарктичку експедицију, он је опремељен сложеном апаратуром. Али на њему у Антарктик плови нова смена поларних истраживача и све што је неопходно за њихову годишњу делатност.

Упоредо са тим на Антакртику већ од средине децембра се налази одред за бушење руског Института Арктика и Антарктика. Он наставља бушење леда изнад језера Восток. Оно је огромно, по површини упоредиво са Ладошким језером и америчким Онтариом. Тамо милионе година без светлости, контакта са атмосфером, егзистира сопствени екосистем. Руски бушиоци су проникли у воде језера у фебруару ове године. Важно је што су сада добијене потврде еколошке чистоће изабраног метода бушења са применом петролеја и фреона.

Зашто се користи смеса петролеја и фреона? Ради се о томе што на уобичајени начин може да се буши само до дубине од 500 метара. А надаље се зидови бушотине затрпавају ледом. И тада је немогуће извадити бушилицу. Смеса фреона и воде лакша је од воде, ни под каквим околностима се неће спустити на дно и неће загадити воде језера. Напротив, вода као тежа течност ће све време истискивати ову смесу нагоре. Већ су направљени такви уређаји који могу да се спуштају на било коју дубину језера Восток. Дебљина леда под научном станицим коју смо већ пробушили износи 3760 метаара. А дубина воде у језеру је 650 метара. Примењују се исте технологије као у космосу.

САД и Енглеска такође буше на Антарктику, али уз примену вруће воде. И професор Лукин је убеђен да у еколошком смислу англо-амерички начин није чистији. Макар из тог разлога што када врела вода доспе у нетакнуте воде језера, микроорганизми који тамо постоје једноставно ће се скувати.

Руски научници сматрају да су сада најближи открићу. Добијени узорци из језера под ледом ће бити једнаки по научном значају као лет на Месец.

Ирина Гардењина,