Армагедон се одлаже, али се не укида

До понедељка 18. фебруара број повређених због пада метеора на Уралу приблизио се цифри од 1500 људи. Први закључак који се намеће сам по себи је да треба нешто предузети док планету не удари наредни космички болид, страшнији од уралског.

Као што се зна, идеја формирања штита од напада метеора није нова, она је већ више пута разматрана у научним круговима и наишла је на мноштво екранизација на филму. Средства која данас постоје за спречавање космичке опасности и којима располажу чак САД и Русија по речима диркетора Центра за стратешку коњуктуру Ивана Коновалова, погодна су искључиво за вођење међусобних звезданих ратова. У интервјуу за Глас Русије експерт је приметио:

- Једино што може да се направи у скорије време је систем размене информација. Али у извесном виду он и тако постоји. Што се тиче неких фантастичних оруђа или система који ће уништавати ове објекте, то је ствар врло далеке будућности... Зато проблем постоји и за сада се воде разговори о томе како да се овај проблем прво формулише, а затим да се предузима решење.

Сада говорити озбиљно о спречавању судара Земље са великим космичким објектима нема смисла, сматра директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев:

- У границама Сунчевог система велики објекти у виду астероида и путање њиховог кретања прилично се добро прате. Са ове тачке гледишта не треба очекивати неку опасност. Друга ствар су објекти који се назале ван Сунчевог система. Како би се они пратили потребан је међународни систем за мониторинг опасних космичких објеката. Делимично ове задатке испуњавају актуални системи телескопа. Истовремено, систем мониторинга омогућава само да се проналазе објекти. Приликом велике брзине може физички да се не стигне да се нешто учини како би се променила њихова путања.

Како би се заиста спречила опасност по Земљу, истиче Јевсејев, треба обарати са путање опасне објекте минимално на растојању од неколико хиљада, а можда и десетина хиљада километара. Тачније потребни су принципијално другачији заштитни ситеми, који претпостављају космичко базирање и опремљеност рецимо хемијским ласерима, још неким кинетичким елементима који су у стању да промене путање ванземаљских објеката.

Али најважнија данас је цена такве врсте система, који су у стању да ефикасно бране земљу – она ће бити просто чудовишна. Као пример могу да се наведу САД – Американци до данас нису избацили оружје у космос не због своје мирољубивости, већ зато што је цена звезданих ратова чак и за њих немогућа.

Између осталог експертски кругови одавно су се поделили поводом сврсисходности стварања космичког штита. Оптимисти сматрају да је могућност фаталног сусрета опасног објекта великих размера са Земљом крајње ниска. Космички објекат који заиста прети земаљској цивилизацији биће пронађен са вероватноћом од 95%, саопштио је у интервјуу за Глас Русије Џим Зибелман, геолог из Центра за Земљу и планетарна истраживања националног Аерокосмичког музеја САД.

Никита Сорокин,