Дан китова

19. фебруара еколози обележавају Светски дан китова и других морских сисара. Тог дана пре 27 година Међународна комисија за улов китова забранила је индустријски лов на китове. Изузетак је био начињен само за неке малобројне народе који без меса китова једноставно не могу да преживе. Међутим од флотиле за лов на китове, без обзира на протесте јавности, до данас нису одустале све земље.

Без обзира на гигатнске размере, китови су немоћни пред харпунима. Уловивши чак једног од њих, власник брода покрива све трошкове за експедицију. Беспоштедни улов морских сисара врши се од 17. века. И тек средином 20 века, када је потпуно нестало неколико врста китова, а бројност других се смањила десетак пута, почели су гласно да се чују протести заштитника природе. После ступања мораторијума комерцијалног улова китова на снагу 1986. године популација неких видова је почела полако да се обнавља, истиче копредседник међународне еколошке групе Екозаштита Владимир Сливљак.

- Забрана истребљења ових сисара даје позитиван ефекат. При томе треба приметити да до данас постоји низ земаља, међу њима и Јапан, које настављају лов на китове у индустријским размерама. И ту треба постићи потпуну забрану.

Токио у последњих 25 година води такозвани програм научног улова, који изазива протесте заштитника природе. Сваке године јапански китоловци тобоже у истраживачке сврхе убијају преко 800 китова. Њихово месо стиже у ресторане и супермаркете земље. Прошле године они су морали да одустану од улова у водама Антарктика, пошто су добровољни еколози затрпали њихове бродове димним бомбама и гађали из воденим топовима. Најснажнија флота за улов китова била је некада у Совјетском Савезу. Али касније ова флота је била ликвидирана зато што није била потребна. Изузетак је начињен за мале народе Севера. Они воде такозвани аборигенски лов. За њих је месо китова једини начин да преживе. Улов се врши у складу са квотама које је утврдила Међународна комисија.

Сада у Русији делује неколико пројеката заштите китова, говори експерт за морске сисаре Дмитриј Глазов.

- Компанија Гаспром, на пример, има програм очувања врста. Руско географско друштво има програм. Програме имају и компаније које ваде нафту у мору. То се тиче као прво врста унетих у Црвену књигу, као друго значајних крупних врста. На пример, истог тог сивог и белог кита. Понекад се они тичу врста сродних китовима, на пример црноморске афалине или малог делфина – азовке.

Научни пројекти проучавања китова се распоређују по регионима. Поред обале Камчатке и Сахалина акценат је стављен на сивог, гренланског и грбавог кита. У белом мору на основу програма Руског географског друтшва изучавају се бели китови, наставља Дмитриј Глазов.

Сахалинска научна експедиција за проучавање миграције сивих китова користи сателитску везу. Предајници се постављају директно на морске гиганте. Сваке године они путују 10 000 километара од Северног Леденог океана ка мексичком полуострву Доња Калифорнија. Између осталог, неки од њих пливају и у друге регионе. На пример, пре пола године сиви кит је на велико чуђење научника пронађен у Средоземном мору. На данашњи дан у свету има преко 100 врста морских сисара. И задатак научника је не само да се оне сачувају, већ и да се увећа њихова бројност.

Михаил Аристов, Алексеј Љахов,