Каћуша, дајте светло!

Председничка награда младим научницима у области биологије је додељења за могућност да се осветли болест. Московски научник Дмитриј Чудаков заједно са својим тимом направио је генетски кодирану флуоресцентну беланчевину Каћуша, која се уводи у организам огледних животиња и омогућава да се виде болесна ткива.

О особеностима новог вида флуоресцентних беланчевина у ексклузивном интервјуу за Глас Русије говорио је доктор биолошких наука, руководилац лабораторије Института за биоорганску хемију академик Шемјакин и Овчиников, добитник председничке награде Дмитриј Чудаков.

- То је црвена јарка флуоресцентна беланчевина која омогућава да се означе живе ћелије и да се боље од осталих маркера визуелизује сигнал унутар ткива. Он је намењен за рад са огледним животињама, у првом реду са мишевима. За њих постоји мноштво модела аутоимуних, онколошких, неурообољења. На њима се опробавају нови препарати и методике лечења, како би се схватило како је уређен жив организам у норми и патологији. И ради тога су потребни маркери. А генетски кодирани флуоресцентни елементи разликују се по томе што ако је ген већ доспео у организам, организам сам почиње да израђује ову беланчевину, сам себе маркира. Тако је испало да је кључни иноватор Јекатерија Мерзљак. Решили смо да назовемо беланчевину у њену част.

За откриће флуоресцентних беланчевина 2008. године јапански и амерички научници су добили Нобелову награду. Рус је буквално усавршио њихово откриће. Данас је Каћуша најбољи од постојећих генетичких маркера за проучавање објеката у живим ткивима. Већ сада се он активно користи у читавом свету. Дмитриј Чудаков је са своје 34 године један од водећих стручњака у својој области. Његови чланци су објављени у престижним међународним издањима, између осталог у часописима групе Nature.