Последице уранијума забрањена тема?

Више од 300 људи из Хаџића и Хан Пијеска умрло је од краја рата до данас од карцинома, што многи доктори доводе у везу с утицајем радиоактивног и токсичног осиромашеног уранијума којег су НАТО снаге користиле у бомбардовању положаја Војске Републике Српске 1995. године.

Хаџићани, који су данас расути по целом свету, били су највише изложени радиоактивној и токсичној прашини након бомбардовања бившег Ремонтног центра у Хаџићима, а број умрлих вероватно је знатно већи јер су избегли из Хаџића умирали од карцинома и у другим државама, преносе "Независне новине".

Тачне податке о броју умрлих и оболелих у БиХ због утицаја осиромашеног уранијума нико нема.

Славица Јовановић, докторица у Дому здравља у Братунцу, граду у који је после рата избегло највише Срба из Хаџића, пратила је здравље ових људи у периоду од 1996. до 2000. године.

Она каже да су 2000. године у Братунцу боравили и универзитетски професори из Велике Британије који су доказали постојање осиромашеног уранијума у организмима људи избеглих из Хаџића.

"Они су анализирали узорке 17 особа из Хаџића, Ђакова, Клине и једног новинара ББЦ-ја. Потврдили су да су људи из Хаџића били изложени осиромашеном уранијуму и закључили су да уранијум одложен у плућима наставља да се мобилизује", објашњава Јовановићева.

У Заводу за јавно здравство Федерације БиХ кажу да се стопа смртности и оболелих становника Хаџића не може довести у везу с осиромашеним уранијумом.

Међутим, признају да никад није ни рађена провера присуства уранијума у крви и урину становништва, јер у БиХ не постоји опрема за такво истраживање.

Према подацима УН-а, осиромашени уранијум је био најопаснији у тренутку бомбардовања јер су честице уранијума биле у ваздуху и због тога се претпоставља да је највише утицао на здравље Срба, од којих је већина по окончању рата напустила ову општину.

Јелина Ђурковић, бивши делегат у Представничком дому бх. парламента, каже да је однос Већа министара БиХ према овом проблему несхватљив.

На њену иницијативу 2005. године оформљена је комисија за истраживање последица радијације осиромашеног уранијума у рату бомбардованих места.

Комисија је деловала девет месеци, а Ђурковићева тврди да држава никад није стала иза извештаја који је ова комисија припремила те године. Подсећа и да је та комисија тада доказала да постоји 15 места у БиХ контаминираних осиромашеним уранијумом.

"Највише је контаминирано подручје Хаџића и Хан Пијеска и ту су приликом бомбардовања живели људи. Уранијем су гађани и други објекти попут релеја, али ту није било утицаја на људе, а за шест локација око Сарајева НАТО никад није дао податке. Процењује се да је у НАТО бомбардирању бачено више од 3,5 тона бомби и зрна с осиромашеним уранијумом", наглашава Ђурковићева.

Она тврди ће проблем последица деловања осиромашеног уранијума на здравље грађана БиХ бити актуелан и за 50 година, али да, због умирања и миграције становништва, неће бити доказа.