Пасивно знање покриће за незнање

БAЊA ЛУКA - Од 42 посланика Представничког дома Парламента БиХ, њих чак 25 слабо разумије или уопште не зна стране језике.

Осамнаест посланика изјаснило се да пасивно познаје стране језике, међу којима Садик Aхметовић, који зна пасивно енглески и руски, Бериз Белкић и Јован Тодоровић знају њемачки, Денис Бећировић и Шемсудин Мехмедовић - руски и енглески, Велимир Јукић и Ремзија Кадрић - енглески, Јозо Крижановић - њемачки и енглески.

Посланици Јерко Иванковић Лијановић, Бајазит Јашаревић, Славко Јовичић Славуј, Драго Калабић, Сњежана Рајилић, Момчило Новаковић и Сеад Јамакосмановић не знају ниједан страни језик.

Сефер Халиловић, Халид Гењац и Екрем Aјановић навели су да активно знају - руски језик.

Aзра Хаџиомеровић и Милица Марковић једине су навеле познавање два свјетска језика. Хаџиомеровићева зна енглески и француски, а Марковићева француски и италијански.

Према ријечима Марковићеве, која је професор француског и италијанског језика, у великом броју европских и свјетских парламената уобичајена је пракса да сви посланици знају један, најчешће енглески, или више страних језика.

- Била сам у прилици да упознам стране парламентарце који говоре два или још више страних језика. У Парламенту БиХ има више од двије трећине људи који не знају ниједан страни језик и тачно је да користе услуге преводилаца, када иду у иностранство - истакла је Марковићева.

Додала је да посланици, изјашњавањем да "пасивно" знају неки од страних језика, у ствари, имају само знање средњошколског нивоа, а никако активно.

Марковићева је нагласила да посланици често путују у иностранство и да би било корисно и веома пожељно да знају елементарну комуникацију барем на једном страном језику.

- Документи који долазе из иностранства морају се преводити управо због посланика који не знају стране језике. Ријеч је о посланицима који не знају енглески и француски, пошто најчешће документи долазе на тим језицима - објаснила је Марковићева.

Посланик у Представничком дому Парламента БиХ Славко Јовичић Славуј каже да је потреба за преводиоцима у овој институцији велика, јер се његове колеге из посланичких клупа отимају да иду у иностранство.

- Иду само да би видјели друге земље. За њихова путовања и услуге преводилаца троши се силан новац. Два пута сам био у иностранству и оба о трошку Организације за европску безбједност и сарадњу. Вријеме је да се постави питање трошења новца на путовања посланика - подвукао је Јовичић.

За један час симултаног превода 80 марака

У Сектору за опште послове Парламентарне скупштине БиХ саопштили су да у овој институцији не постоји Одјељење за преводиоце, већ се према потреби ангажују преводиоци изабрани у складу са Законом о јавним набавкама и са којима су закључени уговори.

- Преводилац по једном часу симултаног превођења зарађује 80 марака. За консекутивно превођење по једном часу преводилац заради 50 марака, док писмено превођење по једној картици кошта 25 марака - истакли су у Парламенту БиХ.

Додали су да се приликом путовања посланика и делегата, према потреби, ангажују преводиоци.