Постоје ли у ЕУ грађани другог реда?

У Европи се догодио још један скандал у вези са одузимањем права рускојезичној држављанки Летоније да комуницира са својом малолетном децом. Према речима мужа, холандски суд је одузео близанце Јелени Антоновој, која живи у овој држави. Службеници који раде при Европској комисији су одлучили да не реагују на петиције мајке и децу су сместили у интернат.

У својој изјави Антонова наводи да, јој је у пролеће прошле године, полиција одузела децу и одвезла их у непознатом смеру. После неког времена из надлежне иституције им је стигло писмо у коме се наводи да је она наводно неуравнотежена и да није могла да се интегрише у друштво, јер са децом говори на руском језику.

Ситуација која је задесила летонску држављанку заинтересовала је посланике Европског парламента. Председник комитета за петиције је изразио своју огорченост јер службеници ЕУ нису адекватно реаговали у случају Антонове. Посланица Европског парламента Јелена Жданок сматра да се у овој причи појавио моменат језичке дискриминације. Али још непријатније је овде то што је одрђену улогу одиграо чак и новац:

- У првом реду се посматрају материјални интереси, јер финансирање дечијих установа зависи од тога колико деце тамо има. И зато постоји заинтересованост да се деца одузимају породицама. У случају Антонове успели смо да докажемо европски аспект: чланови породица- држављани су разних земаља, а један од разлога за ово што се догодило је било коришћење мајке и деце која говоре руски. То је забележено- црно на бело.

Правници скрећу пажњу да је формално, Летонија иста држава као и Холандија и да је кршење права својих држављана недопустиво у било каквом облику.Изучавањем сличних случајева стручњаци су закључили да је ситуација са мешовитим браковима далеко од идеалне. По правилу, представници власти увек стају на страну својих сународника.

Активиста и борац за људска права Михаил Јофе сматра да се у такозваној демократској Европи редовно крше људска права:

- То је дискриминација повезана са нарушавањем породичног живота. Она и њена деца- говоре руски и они имају права да говоре на руском језику. Власти не могу да одузимају децу од мајке и да им ускраћују право да говоре на руском. У Летонији, руски језик нема никакав статус, јер га они сматрају језиком СССР, окупатора.

Ваљало би додати да је по броју одузете руске деце, лидер постала Финска. Ипак, у последње време, Финци су почели пажљивије да се односе према породичним проблемима који имају националну конотацију. Не би било лоше кадаби та тенденција постала свеевропска.