Марсу прети опасност?
У контексту свеопштих опасности из космоса – блиског проласка новог астероида, пада метеора – још једна слична вест вероватно неће изазвати немир међу становницима. Зато што је реч не о Земљи, већ о Марсу, са којим у октобру наредне године може да се судари велика комета. Блесак после удара добро ће се видети за земље под условом да се деси на оној страни Марса која је нама окренута. На Црвеној планети треба да остане ожиљак – кратер пречника 500 километара.
Комета С/2013 А1 била је пронађена 3. јануара ове године у осперваторији у Аустралији. Затим су је Американци нашли на старијим снимцима, што је помогло да се прецизира орбита. Испоставило се да комета иде према Марсу. По њеној светлости одредили су да њен пречник треба да буде много већи од других комета – до 50 километара, и судар, ако се деси, биће просто грандиозна.
Сведоци сличне појаве астрономи су први пут постали 1994. године, када је комета Шумејкер-Леви пала на Јупитер. Њеним приближавањем снажна гравитација планете разорила је комету на комаде, и излазак сваког у атмосферу изазвао је јарки блесак. Време догађаја је одређено до у секунду. Мада је у том тренутку Јупитер био окренут Земљи другом страном, читав призор је забележио уређај НАСЕ Галилео, који гледа на планету с бока. Неколико сатикасније „рањена“ страна Јупитера се окренула Земљи и сви су видели гигантске тамно-црвене ожиљке који нису пролазили неколико недеља. то је веома забирнуло научнике, пошто се зна да на Јупитеру нема тврде површине.
Пад великог тела на Марс такође би био врло занимљив за науку, говори шеф одељења Астрономског института РАН Дмитриј Вибе.
- Судар би омогућио да се осветли загонетка марсовских метеора. На Земљи се налазе метеори који по својим параметрима личе на супстанцу Марса. Не зна се како је та супстанца одлетела с површине Марса. Ако се деси судар, тај процес можемо да пратио на делу. Са тачке гледишта проблема опасности од астериоида и комета, занимљиво је видети како се дешавају такве промене нателу које се по маси не разликује много од Земље.
Ипак од тренутка открића комете прошло је мање од 80 дана. То је превише мало за тачне прорачуне, уверен је водећи научни сарадник физичког Института РАН Сергеј Богачов.
Ако су Марс и Земља велика тела, њихове орбите су добро познате, астероиди и комете се тешко прогнозирају. Подаци за њих могу да се дају само недељу-две унапред. Када се говори о роковима з агодину унапред, постоји велики удео неодређености. У датом случају прогноза за Марс је далека и то је мало вероватан сценарио.
Шеф одељења Астрономског института РАН Олег Малков скренуо је пажњу да на водећим астрономским порталима као што је space.com ништа се не говори о предстојећем судару комете са Марсом.
- Озбиљни протали се не баве глупостима. Имам такав осећај да је то превремена хистерија и да су је индуковали не научни кругови, већ кругови блиски њима.
Заиста, привремени прорачуни астронома показују да ће комета пролетети 109 километара од центра Марса и вероватноћа судара је један према 1060. Да ли ћемо бити сведоци лепог ретког призора? Тешко је поверовати. али нема сумње да портали који објављују информације о предстојећој катаклизми (углавном руски), могу добро да зараде на рекламним кликовима и лајковима.
Борис Павлишчев,
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- космос
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















