Перишић на слободи: добра вест, али не улива преивше наде

Међународни трибунал за бившу Југославију је ослобдио бившег начелника генералштаба Југословенске армије Момчила Перишића. 2011. године он је био осуђен на 27 година за наводне ратне злочине у Босни и Херцрговини и у Хрватској у периоду од 1993-1995. године. Њему су приписали наводно планирање и извођење кампање гађања Сарајева и Загреба, као и саучесништво у убијању муслимана у Сребреници.

Али овог чевртка Перишићева жалба је била задовољена: суд га је прогласио невиним. Начелник генералштаба се вратио у Београд. Страни медији су назвали пресуду једном од ретких победа Срба у Трибнуалу, а премијер Србије Ивица Дачић је био ироничан: Коначно је стигла добра вест из Хага.

Ради се о томе што се хашка судбина Перишића одвијала отприлике по истом сценарију као и судбина још двојице високих фигура: бившег команданта терористичке ОВК, Албанца Рамуша Харадинаја и хрватског генерала Анте Готовине. Првом је трибунал судио два пута, и за злочине против човечности на Косову с краја 90-их, и за кршење закона и обичаја рата, али су га на крају ослободили. Другоме су за злочине против србских цивила у Републици Србској Крајини прво давали више од 20 година, затим су га такође ослободили. Узимајући у обзир да је осуђених Срба у Трибуналу многи више него представника других националности, нехотице се појављује претпоставка да је Хаг хтео некако да заслади кашиком меда буре жучи и да покаже објективност, нису узалуд француски медији изразили наду да ће ова пресуда вратити веру у непристрасност трибунала. У то да ће се та вера појавити сумња руски балканолог Михаил Јамбајев, мада признаје – моменат за Србију је важан.

- Мислим да то треба да допринесе подизању србског духа. Зато што на том нивоу међународног правосуђа (мада ја сматрам Међународни трибнал фиктивном институцијом) скида се одговорност са Београда за оне злочине које је тобоже извршила Армија Републике Српске на територији Босне и Херцеговине. Тако ће Србија моћи да избегне и многобројне политичке последице, као и тужбе са захтевом за моралну и материјалну компензацију са муслиманске стране. Али при томе треба имати у виду биографију самог Момчила Перишића. Он се поносио својим учешћем у свргавању Милошевића, о чему је сам изјављивао приликом прве појаве у Трибуналу. Не може се заборавити ни скандал који се десио у марту 2002. када су га ухватили приликом предаје тајних информација у једном од хотела код Београда.

Заиста, Перишић је крајње контраверзна фигура. Он је један од малобројних југословенских војних званичника 90-их који су направили и политичку каријеру. 2000-их је био посланик Скупштине Србије, као и потпредседник владе у демократској влади Зорана Ђинђића. На овој дужности је био нешто више од годину дана, после чега су га ухапсили због сумње у шпијунажу у корист САД. Медији су тада писали да је Перишић предавао америчком дипломати документа која се тичу учешћа југословенске армије у војним операцијама у Републици Србској Крајини и Републици Србској. Саопштено је такође да је он извршио погодну размену – докази против Милошевића у замену за ослобађање од одговорности пред Трибуналом. Ипак судски спроцес није одржан: Перишића је спасао имунитет посланика Скупштине. По завршетку мандата Војно тужилаштво је поново тражило обнову кривичног дела, то је било у августу 2004. А 2005. Међународни трибунал је покренуо против генерал-пуковника оптужницу и Перишић се добровољно упутио у Хаг.

У сваком случају, ослобађајућа пресуда Момчилу Перишићу не значи да ће улога Срба који се сматрају главнм кривцима балканских кофнликата 90-их бити ревидирана. Историчар балканолог Михаил Јамбајев уверен је: пресуде двојици кључних фигура рата у БиХ, команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу и бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу биће врло сурове.

Тимур Блохин,