УТИЦАЈ „ДЕБЕЈАЦА“ НА ВЛАСТ

Што више пратим „скупштинску седељку“ и правила по којима ће радити будућа влада, све сам убеђенија да је наше „еуропејско, танано уво“ у праву кад рече како иза свега стоје „дебејски притисци“! „Уво“ је рекло и да ће нам обелоданити све „дебејце“ који ометају Србију да се напокон растерети од КиМ и крене ка еуропејским пријатељима, јер „ко се врабаца боји, жито не сеје“ а „уво“, сеје ли сеје! И док ја, овако радознала, данима од “тананог ува“ чекам даље информације о „дебејцима“, пукну у јавност стенограм разговора наша два велика пријатеља; Веслија Кларка, главно командујућег НАТО-а '99 и Солане, тада првог човека НАТО! Нека што ћаскају о транспорту органа и дроге на Косову преко базе Бондстил – него и транспортују, и то лично! Овај „бизнис стенограм“ је скинут још 2001. како ми онда да се правимо блесави и да присуствујемо на седници Европског Парламента на којој се расправља о продаји српских органа и несталим Србима са КиМ и да се замеримо Солани кад он толико навија за наш еуропејски пут! Да не би „мог председника“ који измисли (баш тога дана) скупштинску седницу у Србијици па посла авион и покупи отуд наше посланике - пуче брука! Џаволчић један, како се само сетио! Сва „златна решења“, урачунавајући и „златни глас“ премијера нам будућег, су у његовим рукама у земљи Србијици! Где си, бре, Слобо аматеру један, да сад видиш како се влада! Нема више тог „петог октобра“ на коме се оваква власт губи – све кајасе „мој председник“ држи и то у једној руци!? Припазите се – друга му је слободна! Чик нека неко зине где не треба и шта не треба! Не само зине – помисли! Ево шта рече један од његових демократа у РРА, Велимир Милошевић на састанку новоформиране Српске мреже локалних и регионалних РТВ станица Србије: „Ако може да се пише на папиру шта оће а у медијима прича шта оће, онда ми не морамо да постојимо! Би ће контрола свих станица, без тога ми нисмо озбиљно тело“!!! Да ја пожурим са овим текстом, јер не лези враже! То је то, што се тиче слободе медија, е још само да се зачепе уста посланицима, овим српским - еуропејски само да се чују! У Србијици још могу, али оно што су хтели да нас пред светом обрукају – какви, „мој председник“ никад не спава! Шта имамо ми да причамо у Европском парламенту! Какви смо одма би проговорили како су нас транжирали на Косову и по Албанији и у деловима распродавали по беломе свету! И ето ти ризика да се замеримо и Шиптарима и Солани и осталим нашим добротворима, а Еуропа нема алтернативу! Био је и „мој председник“ позван да отоме прича – али, одма се спречио државничким пословима?! Имам идеју, мада не сумњам да се „мој председник“ већ сетио, да пре но што тамо попшаљемо некога да нас представља, прво с њим на ДЕЕНКА, да му се свако крвно зрнце преброји, ако и једно буде српско, не може, тамо има да иду, и Србијицу представљају, само грађани и еуропејци, иначе окиде нам се нос пред Еуропом и Шиптарима! Ево, и на основу ово мало података о „дебејцима“ па је и мени јасно, да ово што се Србијици дешава, нико при здравом разуму не би урадио да „дебејског притиска“ нема! А где су „дебејци“ ту је и дебели новчаник, мада онолико дебео, колико вам је образ – ни примаћ!