Брестски мировни уговор, претходник рата

Пре 95 година, 3. марта 1918. године био је потписан Брест-Литовски мировни уговор. Совјетска Русија, која је закључила сепаратни мир с државама аустијско-немачког блока, губила је огромне територије и морала да плати репарације. Осим тога, сматрају историчари, потписивање тог документа је постало снажан подстрек за трајни братоубилачки грађански рат.

Први светски рат се водио већ четврту годину. Ситуација на фронту није била у корист Четвороструког савеза Немачке, Аустро-Угарске, Османске империје и Бугарске. У том су тренутку бољшевици, који су заузели власт у Русији, објавили Декрет о миру. Укратко се смисао тог документа из 9. новембра 1917. године сводио на обуставу свих војних акција, свеопште разоружавање, распуштање армија. Народни комесар за иностране послове Лав Троцки послао је текст декрета амбасадорима савезника Руске Империје – Енглеске и Француске са предлогом о закључивању свеопштег примирја. Савезне државе нису пружиле одговор, те је било одлучено да се делује без њиховог учешћа.

Преговори у Брестској тврђави почели су 22. децембра 1917. године. Они су трајали у току 2 месеца. Делегација Совејтске Русије је предложила да би основу уговора сачињавала идеја свеопштег демократског мира. Немачка са своје стране није хтела да одустане од територијалних претензија, које су порасле током преговора. Компликације су настале и због противречности у руском логору. Лењин је сматрао да је совјетској влади потребан предах да би она могла да реши економске проблеме и организује борбу против унутрашњих непријатеља. Председник Совјета народних комесара тражио је да се сусрет одуговлачи – али да се мировни уговор потпише чим настане опасност ултиматума немачке стране. Шеф делегације, народни комесар иностраних послова Троцки је истакао свој принцип – ни рат, ни мир, односно, уговор не треба потписивати, али армију распустити. Према његовој замисли све је морало да буде решено у Немачкој, где ће солидарна с совјетским друговима радничка класа почети борбу против угњетача.

Како је и требало очекивати, све се завршило ултиматумом. У то су време аустријско-немачке снаге почеле офанзиву дуж читавог фронта, претећи заузимањем Петрограда. Совјетска влада је морала да прихвати ултиматум: армија, деморализована гласинама о скором завршетку рата и победи светске револуције, скоро није пружала отпор протитвнику, - прича историчар Леонид Кацва.

- Потписивање Брестског мира у тим условима је било, вероватно, неизбежно, јер је искуство показало: сви покушаја револуционарних ратова, акције, које је предложио Троцки – ни мира, ни рата – испале су неизводљиве. Друго је питање – ко је одговоран за то, што није постојао други излаз. Свакако, умногоме су одговорни сами бољшевици, јер су много учинили ради распада армије.

Према условима Брестског мира, од Русије су се одвајали Пољска, Прибалтика, западни део Белорусије. На Кавказу у корист Турске су се одвајали Карс, Ардаган и Батум. Русија је морала да потпуно демобилише армију, повуче снаге из Украјине, Прибалтике и Финске, руска морнарица је напуштала своје базе у Финској и Естонији. Осим тога, совјетска влада је морала да плати 3 милијарде рубаља репарација и обустави револуционарну пропаганду у централноевропским земљама.

Чак сам Лењин, који је инсистирао на неопходности мировног уговора, називао је Брестски документ бестидним, - прича историчар Јарослав Вишњаков.

- Савременици су га називали срамотним, јер су његови услови били веома тешки. Осим тога, то је био један од повода за грађански рат, супротстављање белих и црвених. Он је допринео консолидацији антибољшевичких снага. Не може а да се не сети метеж левичара, социјалиста-револуционара, јарославски устанак Савинкова, московски догађаји.

Левичари, социјалисти-револуционари су били у саставу «црвене» владе, као и фракција левичара-комуниста на челу с Бухариним. Они су говорили о издаји светске револуције, јер је закључивање мира на источном фронту учвршћивало режим кајзера у Немачкој. Многи официри и генерали активне армије су оптуживали совјетску власт за издају интереса Русије, јер је Брестски уговор омогућио Немачкој да настави рат у Француској, а истовремено ликвидирао фронт у Турској, пружао могућност Аустро-Угарској да усредсреди снаге на рату у Грчкој и Италији.

Брестски мир је постао катализатор формирања демократске контрареволуције. Осим неуспелих устанака социјалиста-револуционара у Москви и Јарослављу, били су и успели покушаји: есеровске и мењшевичке владе су настале у Сибиру и Поволжју. Угушитвање устанака је са своје стране водило формирању једнопартијске бољшевичке диктатуре и пуновредном грађанском рату. Ратовали су Црвена армија и Бели покрет, партизани против једних и других, националне формације на периферији земље за своју независност. У току 5 година је земља изгубила више од 10 милиона људи, још 2 милиона је емигрирало.

Брест-Литовски мировни уговор је важио само 9 месеци. Совјетска Русија га је анулирала већ у новембру 1918. године, када је у Немачкој дошло до револуције, а Четвороструки савез је доживео коначни пораз. Међутим, последице тог 9-месечног «предаха» осећале су се у току више година.