Европски ауторитети блокирају проширење зоне Шенгена

Врло гласну изјаву о нежељи да види без виза код себе у земљи Бугаре и Румуне дао је министар унутрашњих послова Немачке Ханс-Петер Фридрих. Многи екпсерти прихватају његову реплику као својеврсни пробни балон, у циљу да се напипа јавно мњење, при томе не само немачко. Званични став ЕУ о румунско-бугарском питању ће постати јасан после састанка министара унутрашњих послова ЕУ, који ће бити одржан овог четвртка у Бриселу.

Софија и Букурешт су рачунали да се придруже Шенгену још пре неколико година. Али с времена на време разне земље ЕУ су се залагеле против тога. Прво су улазак Бугарске и Румуније у Шенген блокирали Француска и Немачка, затим Холандија и Финска. Тренутно активни противник остаје само Холандија. Ипак последњих дана Холанђанима се придружила белгијска опозиција, која захтев од феедералне владе земље да узме у обзир тачку гледишта суседа. Коа узрок указује се на огроман број Пољака, Румуна и Бугара у земљи, као и на проблеме организованог криминала у Бугарској и Румунији.

Говори шеф Центра за етнополитичке и међудржавне конфликте Европског института РАН Павел Кандељ.

- Мислим да ће став Немачке подржати не само Холандија, Финска и још неколико земаља које се одавно упорно противе распростирању шенгенског режима на Бугарску и Румунију. Мислим да овде није реч о солидарности. Пошто је Шенген зона једно, а ЕУ друго: не улазе све земље ЕУ у Шенген зону. Тако да се то сасвим подудара с апринципима функционисања европских институција. Мислим да оне још треба да се противе распростирању Шенгена на Бугарску и Румунију. Не ради се чак о корупцији и могућности за непожељна лица да купују документа. Једноставно масовни прилив Бугара и Румуна у поједине земље (уопште у Шенген зону) у актуалној ситуацији врло је непожељан за многе чланове ЕУ.

Са дрге стране, било какве правно формализоване ограничавајуће мере упогледу грађана Бугарске и Румуније неизбоежно наилазе на чињеницу да ове земље како-тако постоје у оквиру јединственог европског простора. Прилично сумњиво делују покушаји да се обустави унутрашња миграција са Истока на Запад, ако с ераније чинило све могуће радипроширења ЕУ са Запада на Исток. Ради се не о самим Бугарима или Румунима. Они делују у оквиру условљене реалности. На крају крајева, ко ако не ауторитети Старог света направили су националне економије Бугарске и Румуније таоцима своје економске политике.

Данас Бугарска и Румунија, уз све поштовање, не стоје у авангарди континенталног развоја. зато Брисел у ствари не занима да ли ће се ове две земље увредити зато што ће њихова даља евроинтеграција бити одложена за боља времена.

По гласинама тема уласка Бугарске и Румуније у Шенген скинута је са разматрања на највишем нивоу. И нема никакве информације када ће се европски лидери вратити њој поново. Превише је широк фронт оних који имају прилично бујну машту да замисле шта ће се десити када се између мање или више богатих земаља Западне Европе и њихових нових источних свезника сруше последње правне препреке.

 Сергеј Дуз,